У општем случају смер струје кроз неки отпорник, проводник или коло не може се увек са сигурношћу знати, па се тада смер предпоставља, као на слици 1. и то са леве стране на десну страну. Тако предпостављени смер струје назива се референтни смер струје. Ако се после мерења или рачунања добије позитиван резултат за струју, значи да струја стварно има предпостављени смер, а ако се добије негативан резултат, смер струје је обрнут од предпостављеног.

      Пример:

       На слици 2. смер са леве стране ка десној је узет као референтан смер и он се третира као позитиван. На слици 2. струја I₁ износи +2А. У неком другом случају струја може да има супротан смер од референтног и она се третира као негативна. Према слици 3. она износи –3 А. Овде је важно истаћи да су негативне и позитивне струје у суштини исте , само је једној смер једнак референтном (претпостављеном), а у другој је супротан од референтног.

     Референтни смер напона се такође претпоставља .Нека је на слици 4. за референтни смер напона узет од доњег ка  горњем. Ако се после мерења или рачунања добије позитиван резултат (на пример,10V),смер напона је добро претпостављен, а ако се добије негативан резултат(на пример -10V), смер је обрнут од претпостављеног. Обично се узима да је негативан крај референтног смера напона на маси (маса је заједничка тачка у неком уређају и обично је уземљена).

     Пример:

     Ако струја тече од позитивног краја напона ка негативном(слика 1), стварни смер струје је заиста такав и израз за напон је U=RI . Ако струја тече од негативног краја напона ка позитивном стварни смер струје је обрнут , па је израз за напон U=RI.