Подручја рада
Претрага
60. Структура програма.

Уводни део часа ( 5 мин.)
1. Шта је програм ?
2. Из чега се састоји сваки програм у PASCAL - у ?
___________________________________________________________________________________
Главни део часа :
                                                                      ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ОБЕЛЕЖЈА


Ако је потребно да користимо наредбу безусловног скока goto, потребно је да обележимо наредбу која ће се следећа извршити. Обележје наредбе је цео број од 0 до 9999. На пример :
       goto 10;              
          ...                   
          ...                   
10 : naredba1;

image027.gif
           
У овом примеру прво и друго обележје излазе из дозвољеног опсега, а треће обележје није цео број.
Синтаксни дијаграм је приказан на слици :

image028.gif

ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ КОНСТАНТИ


Константе које се често користе можемо дефинисати у одељку за дефинисање константи. Дефиницијом се уместо константе уводи име које затим употребљавамо у програму. Синтаксни дијаграм је приказан на слици :

ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ТИПОВА


У PASCAL - у се, поред стандардних типова, често користе и типови које дефинише сам програмер. Ови типови се базирају или на већ постојећим типовима или се уводе нови типови. Све дефиниције су груписане у одељку за дефинисање типова чији је синтаксни дијаграм приказан на слици :
Дефиницијом типа се уводи ново име неког стандардног типа. На пример :
TYPE   ceo broj=integer;
            znak=char;
Овако дефинисани типови користе се на исти начин као и стандардни типови података.

ОДЕЉАК ЗА ОПИС ПРОМЕНЉИВИХ


Променљиве су објекти програма чије вредности могу да се мењају током извршавања програма. Опис свих променљивих које се користе у програму врши се у одељку за опис променљивих.
Опис променљиве састоји се од имена променљиве и њеног типа. На основу овог описа, преводилац добија информацију о броју променљивих и њиховом типу. Према тим подацима, врши се расподела меморијског простора тако што се именима променљивих придружују адресе меморијских локација у којима се чува њихова вредност.
Поред променљивих стандардног типа, могу се описивати и променљиве које су неког новог типа. Ако имамо дефиниције следећих типова :
TYPE      log=boolean;
              realni=real;
можемо променљиве типа log и realni описати у одељку за опис променљивих :
VAR       p,q,r : log;
             a,b : realni;
Из претходног се види да се променљиве стандардног типа и променљиве неког новог типа описују се на исти начин.У програму једна иста променљива не сме бити два пута описана. То значи да се име променљиве може појавити само једном у одељку за опис променљивих, односно да једна променљива не сме припадати различитим типовима. На пример, није дозвољено писати :
VAR     x : integer;
            i,j,x : real;
                                                                                         ОДЕЉАК НАРЕДБИ


Да би се извршила било каква обрада података, потребно је у програму описати акције које је потребно извести над подацима.
Опис ових радњи или наредби врши се у одељку наредби, чији је синтаксни дијаграм приказан на слици.
Одељак наредби почиње резервисаном речи BEGIN. Наредба која претходи END не завршава се " ; ".
Постоје просте и сложене или структурне наредбе. Сложене наредбе се граде од више простих наредби, а почетак и крај сложене наредбе обележава се резервисаним речима BEGIN и END.
Сложена наредба се третира као једна наредба, а у оквиру сложене наредбе могу се налазити и друге сложене наредбе.

image029.gif

Одговорити на питања :
1. Описати структуру блока програма и одељак за опис обележја.
2. Описати одељак наредби.
3. Описати одељак за дефинисање константи.
4. Описати одељак за дефинисање типова.
5. Описати одељак за опис променљивих.