Уводни део часа ( 5 мин.) 1. Шта је програм ? 2. Из чега се састоји сваки програм у PASCAL - у ? ___________________________________________________________________________________ Главни део часа : ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ОБЕЛЕЖЈА Ако је потребно да користимо наредбу безусловног скока goto, потребно је да обележимо наредбу која ће се следећа извршити. Обележје наредбе је цео број од 0 до 9999. На пример : goto 10; ... ... 10 : naredba1;
У овом примеру прво и друго обележје излазе из дозвољеног опсега, а треће обележје није цео број. Синтаксни дијаграм је приказан на слици :
ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ КОНСТАНТИ Константе које се често користе можемо дефинисати у одељку за дефинисање константи. Дефиницијом се уместо константе уводи име које затим употребљавамо у програму. Синтаксни дијаграм је приказан на слици :
ОДЕЉАК ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ТИПОВА У PASCAL - у се, поред стандардних типова, често користе и типови које дефинише сам програмер. Ови типови се базирају или на већ постојећим типовима или се уводе нови типови. Све дефиниције су груписане у одељку за дефинисање типова чији је синтаксни дијаграм приказан на слици : Дефиницијом типа се уводи ново име неког стандардног типа. На пример : TYPE ceo broj=integer; znak=char; Овако дефинисани типови користе се на исти начин као и стандардни типови података.
ОДЕЉАК ЗА ОПИС ПРОМЕНЉИВИХ Променљиве су објекти програма чије вредности могу да се мењају током извршавања програма. Опис свих променљивих које се користе у програму врши се у одељку за опис променљивих. Опис променљиве састоји се од имена променљиве и њеног типа. На основу овог описа, преводилац добија информацију о броју променљивих и њиховом типу. Према тим подацима, врши се расподела меморијског простора тако што се именима променљивих придружују адресе меморијских локација у којима се чува њихова вредност. Поред променљивих стандардног типа, могу се описивати и променљиве које су неког новог типа. Ако имамо дефиниције следећих типова : TYPE log=boolean; realni=real; можемо променљиве типа log и realni описати у одељку за опис променљивих : VAR p,q,r : log; a,b : realni; Из претходног се види да се променљиве стандардног типа и променљиве неког новог типа описују се на исти начин.У програму једна иста променљива не сме бити два пута описана. То значи да се име променљиве може појавити само једном у одељку за опис променљивих, односно да једна променљива не сме припадати различитим типовима. На пример, није дозвољено писати : VAR x : integer; i,j,x : real; ОДЕЉАК НАРЕДБИ
Да би се извршила било каква обрада података, потребно је у програму описати акције које је потребно извести над подацима. Опис ових радњи или наредби врши се у одељку наредби, чији је синтаксни дијаграм приказан на слици. Одељак наредби почиње резервисаном речи BEGIN. Наредба која претходи END не завршава се " ; ". Постоје просте и сложене или структурне наредбе. Сложене наредбе се граде од више простих наредби, а почетак и крај сложене наредбе обележава се резервисаним речима BEGIN и END. Сложена наредба се третира као једна наредба, а у оквиру сложене наредбе могу се налазити и друге сложене наредбе.
Одговорити на питања : 1. Описати структуру блока програма и одељак за опис обележја. 2. Описати одељак наредби. 3. Описати одељак за дефинисање константи. 4. Описати одељак за дефинисање типова. 5. Описати одељак за опис променљивих. |