Мазива су материје чија је основна улога да смање трење и хабање између покретних и непокретних компонената техничког или машинског система.Овај процес остварује се подмазивањем, које може

бити потпуно(хидростатичко и хидродинамичко), када нема додира између

два суседна елемента и непотпуно(мешовито или гранично), код којег то

није случај.Од тога и зависи колико је трење и хабање површине два

елемента.

Такође, мазива имају улогу као расхладнасредства,штите од корозије, смањују ударе и вибрације а и имају улогу у заптивању.

Стога што имају доста функција, имају и велики број подела, према намени

функцији, агрегатном стању, саставу или пореклу.

*Према функцији, мазива се деле на:

-конструкциона и

-технолошка

*Према агрегатном стању, мазива се деле на:

-гасовита(ваздух,гас)

-течна(уља)

-полутечна(масти) и

-чврста

*У односу на порекло, мазива могу бити:

-минерална

-синтетичка

-биљна и животињска

*У односу на састав,гасовита мазива се деле на ваздух и гасове, полутечна на сапунске масти, несапунске масти и масти без згрушавача,а

чврста мазива на меке метале,полимере,керамику и ламеларне материјале.

*Подела према намени дефинисана је стандардом ISO DIN 6743∕О.

Основна ознака за мазива је слово L , а свака има посебну ознаку према намени.

Мазива се, пре свега бирају у зависности од намене.Опште правило је, да се, за потпуно подмазивање користе течна и гасовита мазива, док за добро

заптивање користе се чврста и полутечна мазива.Осим тога, на избор мазива утиче и брзина кретања и оптерећење, затим захтевани век и поузданост, као и радни услови.Мазива веће вискозности бирају се за мање брзине и већа оптерећења.

Гасовита мазива се примењују углавном за подмазивање клизних лежаја.Основне особине гасовитих мазива су хемијска и техничка стабилност, као и релативно мали вискозитет, који расте са порастом температуре.Главне предности су мали коефицијент трења, мало загревање,добро понашање на ниским температурама и при великим брзинама кретања делова, као и велика чврстоћа при раду, а недостатци су мала носивост,сложеност и велика цена коштања.Користе се како у техници, тако и у медицини.

Течна мазива се најчешће користе, поготово у машинству(пумпе, редуктори, турбине, генератори).Основна својства су

вискозност, индекс вискозности, густина, специфична топлота, температура паљења и стињавања.На вискозитет, који је овде најизраженији, највише утичу радна температура,температура околине, оптерећење и брзина елемената.Индекс вискозности се креће од 0 до100 и он показује промену вискозитета са променом температуре.

Минерална уља чине велики део уља за подмазивање, чак 85%.Сировина за добијање минералних уља је остатак примарне дестилације нафте.Минерална уља су према физичим својствима подељена на лака вретенска, цилиндарска, средња и тешка машинска, а према хемијском саставу на парафинска и нафтенска.Основне карактеристике ових уља ваде се из одговарајућих табела.

Синтетичка уља се производе хемијским поступцима од различитих органских материја.Синтетичка уља имају шири опсег радне температуре од минералних уља, основни недостатак је висока цена.

Полутечна мазива су мазива од којих се за подмазивање најчешће користе масти, које су такође једно од најчешће примењених мазива уопште.Користе се за подмазивање зглобова, ланаца, ужади и осовина, основни разлог што се техничке масти користе је стална потреба за мазивом, потреба за заптивањем као и немогућност примене течних мазива.Основне мане су повећан отпор при струјању и мања способност хлађења.Основна физичка карактеристика масти је тврдоћа, која ја веома битна при одабиру масти.

Чврста мазива се деле на ламеларна мазива, меке метале, полимере и керамику.Наносе се у облику премаза.

Графит је најпознатије ламеларно средство.Молибденсулфид је бољи од графита у погледу да његова својства не зависе од влаге.

Калај и олово се најчешће користе као чврста мазива.Један од главних разлога је то што су знатно јефтинији од сребра, злата и индијума.