Подручја рада
Претрага
29. ЦИНК И ЊЕГОВЕ ЛЕГУРЕ; ТВРДЕ ЛЕГУРЕ И ЛЕГУРЕ ЗА КЛИЗНЕ ЛЕЖАЈЕВЕ

Уводни део:

Шта су обојени метали? Шта су легуре? Који се обојени метали највише користе у машинству?

Које су њихове особине? Примена обојених метала и њихових легура.

 Средишњи део :

        

             Цинк има светло-плавичасту боју и крупнозрнасту структуру, кристалишући по хексагонално густо пакованој решетки. Густина му је 7,13 g/cm3, а температура топљења 4200С ( испарава на 9000С). На температури од 5000С уз присуство кисеоника – сагорева плавичастим пламеном прелазећи у цинков оксид.  Има релативно лоша механичка својства (мала чврстоћа и тврдоћа  ).Примена у машинству своди се на галванске превлаке  челичних лимова (ради заштите од корозије). 

            Легуре цинка за ливење (са алуминијумом, бакром и магнезијумом) користе се за одливке сложенијег облика који су слабо оптерећени (нпр. карбуратори сус мотора).

Добро се лије, теже леми и заварује , слабо се обрађује скидањем струготине .Користи се као легирајући елемент код: месинга, новог сребра...Легуре цинка се користе као ниско-топљиве легуре а лемове. Обојени метали у чистом стању немају већу конструктивну примену, ,јер су им слаба механичка својства  - па се користе у облику легура. Легура је механичка смеша , чврсти раствор илихемијско једињење двају или више метала, тј. метала и неметала.

Легуре могу бити: двојне, тројне и сложене.

 Cаставни елементи легуре деле се на :

- основни елемент

- главне додатне елементе (утиче на карактер)

- споредне додатне елементе и нечистоће (не утиче на карактер али мења неке особине)и нечистоће (неповољно утичу на својства легура).

Средишњи део :

Легуре за клизне лежаје су оне које се користе за израду кошуљица клизних лежишта (део који се додирује са рукавцем осовине или вратила ) .Обухватају: сиво ливено гвожђе,бронзе, лако топиве легуре (на бази калаја, цинка, олова и алуминијума) и синтетички пластични материјали.

Ове легуре имају следећа својства:

 - добра чврстоћа на притисак

- мали коефицијент трења (на контактној површини налази се средство за подмазивање)

- добра отпорност према хабању

- незнатно загревање при раду

- одговарајућа микроструктура (легуре за клизна лежишта у својој структури морају да имају и тврде и мекане кристале ).

Тврде легуре су веома тврде, крте, постојане на високим температурама, отпорне на хабање и корозију, хемијски су постојане. Састављене су од карбида неких тврдих метала (волфрама,титана, хрома, тантала и везива-кобалта). Према начину производње деле се на:

1 - ЛИВЕНЕ-до 1000°C задржавају добру тврдоћу . Користе се за наношење на површине радних елемената, алата - за пресовање, ковање, ваљање, извлачење, врхове мерних инструмената и прибора или уређаја (где издржавају површинске притиске и трење) и др.

2 - СИНТЕРОВАНЕ - добијају се пресовањем праха под високим притиском и печењем на високим температурама . Добру тврдоћу задржавају до 927°C. Употреба за израду  плочица резних алата .

Закључни део:

1. Која су основна својства и примена цинка и његових легура?

2. Шта су легуре ?

3. Какве легуре могу бити?

4. Легуре за клизне лежаје?

5. Тврде легуре ?