Подручја рада
Претрага
Електрични мерни инструменти

 

Електрични мерни инструменти представљају урећаје за мерење електричних величина и приказивање измерених вредности помоћу механичке казаљке и скале са мерним јединицама.

Најважније опште карактеристике мерних инструмената су: осетљивост, тачност, прецизност, дрифт, хистерезис, улазна и излазна импеданса.

Осетљивост (сензитивност) инструмента показује колико је најмања вредност мерене величине која се може мерити. Осетљивост О је једнака:

О= Δ X / Δ M, где је

Δ X - однос промена на скали, а

Δ M - одговарајуће промене мерене величине

Код аналогних инструмената са линеарном скалом је О= α / М, однос скретања казаљке кроз вредност мерене величине.

Тачност је карактеристика мерила да показује вредности које су приближне тачној вредности мерене величине, а изражава се преко класе тачности.

Прецизност је мера поновљивости мерења, тј. способност инструмента да исти улазни сигнал покаже исту вредност мерене величине.

Дрифт (одступање, померај) се дефинише се ка о спора промена, тј. нестабилност излаза да дати улаз због промене параметара средине. Најлакше се препозна и елиминише дрифт нуле.

Хистерезис се је величина погрешке мерила која настаје на излазу, када се мереној вредности прилази било њеним смањењем или повећањем. Изазивају га заостаци магнетне енергије, ефекти трења или еластичне деформације.

Улазна импеданса је улазна отпорност инструмента, и представња однос улазног напона и улазне струје.

Излазна импеданса представња однос мерних напона и струја на излазима. Ако је она велика у односу на импедансу оптерећења извор се понаша као струјни, а ако је мала као напонски генератор.