Магнетне појаве биле су познате још у старој Грчкој. Тада је уочено, да руда гвожђа  МАГНЕТИТ (Fe₃O₄), названа према налазишту у близини малоазијског града Магнезије, привлачи ситније комаде гвожђа.

           Особина је названа МАГНЕЗИТАМ а предмети који имају то својство названи су МАГНЕТИ .

           Постоје природни и вештачки магнети. И једни и други имају две зоне у близини којих су магнетне силе најизраженије .Те зоне називају се полови магнета .Разликујемо СЕВЕРНИ (N)  и ЈУЖНИ (S) пол.Разно имени полови магнета се привлаче а истоимени одбијају. Привлачне силе су најјаче на крајевима магнетам тј. половима.

           Међу најважнијим открићима су огледи данског физичара Ерстеда (1777-1850) из 1820. године, којима је дата веза између електричних и магнетних појава.

           Огледом је потврђена веза између електричних и магнетних појава, односно, да струја пролазећи кроз проводник ствара око њега магнетно поље. Доказано је да ово поље има све особине магнетног поља које потиче из сталног магнета. Стални магнет је намагнетисан комад челика. Имају најчешце облике дате на слици (1).

           Електричне и магнетне појаве су делови једне јединствене електромагнетне појаве , јер потичу од истог узрочника, тј. од елементарих наелектрисаних честица.

           Једина разлика је у томе што се електричне појаве јављају и када те честице мирују, а магнетне само када се честице крећу.

          У простору око магнета постоји област у којој се осећа дејство магнета. Тај простор је у ствари магнетно поље. Слична појава се јавља око проводника кроз који тече струја сл.(2). Према томе, дефиниција магнетног поља би била:

       МАГНЕТНО ПОЉЕ је простор око магнета у којем се осећа његов утицај;магнетно поље такође постоји око проводника кроз који тече струја. Оно се представља замишљеним магнетним линијама сила чији је смер усвојен од северног ка јужном полу N – S.

          Основна величина магнетног поља је јачина магнетног поља H.(сл.1) --- дат је изглед магнетног поља око праволинијског проводника,кружнпг пресека кроз који тече струја сталне јачине I.