УВОДНИ ДЕО:

Функција се може остварити на више начина које прати низ фаза у процесу оптимизације конструкционог решења. На функционалност машинске конструкције утичу: намена, избор материјала и енергије, задати облик и начин израде, толеранција, чврстоћа, крутост, трење и хабање, руковање, одржавање, економичност и др. Ради сигурног и безбедног рада машинског система, потребно је у систем уградити низ контролних инструмената и аутомата.

СРЕДИШЊИ ДЕО:

При разматрању радних способности машинских делова, морају се имати у виду два стања машинског дела: радно стање( одговара предвиђеним радним условима) и критично стање( одговара границама на којима настају критичне појаве које онеспособљавају машински део за исправно функционисање и безбедан рад). Радне карактеристике никада не смеју достићи критичне.

ЧВРСТОЋА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

То је способност машинских делова да се супротставе оптеређењу, а да при том не настану пластичне деформације или разарање( пукотине, прскотине, трајне промене облика или димензија машинских делова насталих у раду под утицајем оптерећења. Најоптималнији критеријуми чврстоће машинских делова дефинисан је степеном сигурности.

 S = критично оптерећење ∕ радно оптерећење  >1

У шеми оптерећења машински део се представља упрошћено и своди на неки од основних статичких или кинематичких елемената( проста греда, греда са препустима, конзола и сл.). Сва активна оптерећења која делују на машинске делове изазивају одговарајуће реакције које се одређују на основу статичких услова равнотеже. Већина оштећења машинских делова настаје због великог оптерећења, па је потребно при обликовању неког машинског дела анализирати и његово напонско стање:

•  аналитички( применом познатих закона из отпорности материјала)
•  експериментално( коришћењем методе развијене за експерименталну анализу напонског стања машинских делова) и
•  анализа напонског стања применом рачунара.

КРУТОСТ МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

Способност машинских делова да се супротставе промени геометрије под дејством радног оптерећења, назива се крутост делова. У прорачуну крутости треба разликовати:

•  површинску крутост( деформације површинских слојева), може се повећати финијом механичком и термохемијском обрадом, смањењем броја делова у склопу.
•  запреминску крутост( може се повећати смањењем кракова сила и распона између ослонаца, увођењем допунских ослонаца, избором најпогоднијег облика и димензија машинских делова и сл.

Крутост затегнутог штапа дужине l и попречног пресека А је:     K =      , где су:

К- крутост

Е- модул еластичности

ЗАГРЕВАЊЕ 

Један од критеријума радне способности машинских делова је загревање делова у току рада. Прекорачење одређених температура може изазвати велике дилатације и деформације, промену карактеристика материјала( чврстоћа, еластичност). Услови загревања често ограничавају радну способност, одређују облике и димензије делова а утичу и на избор материјала, уља за подмазивање и друго.

ЗАКЉУЧНИ ДЕО:

1. Шта утиче на функционалност машинске конструкције?

2. Зашто радне карактеристике не смеју достићи критичне?

3. Како се може изразити степен сигурности?

4. Шта је крутост машинског дела и како се може изразити?

5. Шта може изазвати прекорачење одређених температура( загревањем машинских делова)?