Подручја рада
Претрага
32.час: Фотометријска мерења

Овде ће бити обрађена мерења три фотометријске величине:

светлосне јачине, светлосног флукса и осветљаja.

Мерења јачине светлости и светлосног флукса врши се у фабрикама где се производе сијалице и те величине се уписују у каталогу сијалица, а мерење осветљаја врши се после завршене инсталације осветљења да се утврди да ли је вредност осветљаја једнака пројектованој вредности.  

Мерење светлосне јачине: Апарати за мерење светлосне величине су фотометри.

Раде на принципу поређења осветљаја познатих и непознатих светлосних извора. То су: Фотометријска клупа, Ritchijev фотометар и Lummer-Brodhunov фотометар.

Фотометријска клупа (сл.1): На изгравираној шини дугачкој око 3m налазе се држачи за светлосне изворе, фотометар и већи број плоча са кружним отворима на заједничкој оптичкој оси којима се првенствено одстрањује светлост других светлосних извора  и издвајају светлосни зраци који потичу од сијалица Sx и Ѕр.  Ѕр је ивор светлости познате светлосне јачине, а Sx је извор светлости чија се светлосна јачина мери. Фотометар F се помера по шини све док се осветљаји од оба извора на њему не изједначе (визуелна метода).Осветљај добијен од познатог извора светлоти је:

Ep = Ip/b2,

a осветљај од извора светлости који се мери је: 

Ex = Ix/a2

Како су:                                                             Ep = Ex: Ip/b2 = Ix/a2,

 онда је:                                                               Ix = Ip(а/b)2.

1_1.jpg2_1.jpg

 Ritchijev фотометар:(сл.2.) Састоји се од призме Р и цеви од непровидног материјала кроз коју се посматрају бочне стране призме које дифузно рефлектују светлост.Померањем призме по шини тражи се положај у коме су осветљаји оба извора једнаки: 

Ix/ r2 = Ip/ R2 па je  

Ix = Ip(r/R)2

Lummer-Brodhunov фотометар: (сл.3.)Уместо призме код овог фотометра поставља се гипсана плочица D која дифузно рефлектује светлосне зраке од оба светлосна извора. Зраци падају на огледала О1 и О2 а она рефлектују светлост према призмама Р1 и Р2 које су спојене основама и између њих не постоји оптички контакт. Рефлектовани зраци се посматрају на површинама А и В. 

 Мерење светлосног флукса:

3_1.jpg5_1.jpg

 Укупан светлосни флукс мери се луменметром. То је Улбрихтова лопта (сл. 4.) пречника 1-3m израђена од непрозирног материјала. Са унутрашње стране је обојена белом мат бојом. На лопти се налази отвор F. На отвор се поставља давач луксметра, а на растојању од R/3 налази се застор Z1 кружног облика пречника 2R/3.Поступак мерења: укључи се испитивана сијалица и измери се осветљај Ex. Светлосни флукс те сијалице је: 

Фx = k1*Ex.

Oнда се она искључи, а укључи се еталон сијалица и измери се њен осветљај:  

Ер:  Фр = k1*Eр.

Онда је:                                                            Фx = Фр* ( Еx/Ep)

  

Meрење осветљаја: Oсветљај се мери луксметром. Луксметар има два дела:

фотоћелију и прецизни галванометар за мерење веома малих струја

 Када се фотоћелија осветли, долази до промене електричних особина ћелије и то се региструје на прецизном инструменту. Према начину деловања фотоћелије се деле на:

емисионе, фотоотпорне, фотогенераторске и фотодиоде.

Описаћемо фотоотпорну ћелију: на  металној плочици од гвожђа или бакра нанет је слој селена или Cu2O(бакар оксид), а преко селена танка опна од сребра или пластике.

Када на фотоелектричну падне зрак светлости, између крајева ћелије се јавља потенцијална разлика. Струјни круг се затвара преко проводника и прецизниг инструмента.

За већи осветљај биће и већа потенцијална разлика и већа струја на инструменту.

Инструмент је избаждарен у луксима тако да се вредност осветљаја директно очитава.

Осветљај се мери после завршене инсталације осветљења, после реконструкције и на свим местима где се жели проверити вредност осветљаја услед старења светиљки.

Мерење се врши на висини од 0.85m од пода.

Светлосна карактеристика:

Код неуниформног светлосног извора светлосна јачина није иста у свим правцима.

Помоћу прецизног фотометра мери се јачина светлости по свим вертикалним пресецима под угловима 0 - 3600. Добијене вредности се у свим равнима приказују као вектори одређеног правца, смера и интезитета са заједничком тачком у центру извора светлости.

Повезивањем врхова вектора добија се затворена површина у простору.

Ако ово тело расечемо произвољном вертикалном равни која пролази кроз осу,

добија се крива линија која се зове светлосна карактеристика.

Светлосне карактеристике се дају за снагу од 1000lm.Користи се код пројектовања у фази избора сијалица и светиљки. Светиљка са сијалицом има своју карактеристику и произвођач светиљки у каталозима за свакусветиљку даје карактеристику.

4_1.jpg