Основни услови правилне расвете су:

Ø       потребна вредност осветљаја,

Ø       равномерност, Ø       kонтрасност,

Ø       засењивање,

Ø       боја,

Ø       сенке и

Ø       економичност.

Потребна вредност осветљаја: Висина осветљаја мери се на 0.85m од пода. Лоше осветљена радна површина утиче на квалитет рада, а може бити узрочник несреће на раду.

За одређене послове, односно одређене просторије стандардима су предвиђене вредности осветљаја. Захтеви за висином осветљаја могу бити:

веома мали, мали, средњи, велики, веома велики и изванредно велики.

 Веома мали захтеви (до 50lx) постављају се код послова који су везани за орјентацију:

споредне и помоћне просторије, складишта ретко коришћене робе, гардаробе.

Мали захтеви (до 80lx) се постављају у просторијама у којима су постављени лаки видни захтеви и где постоје велики контрасти: главни пролазни ходници, степеништа, складишта, гараже, хале за чишћење и обраду одливака у ливницама, грубо ваљање металних плоча у ливницама, болесничке собе.

Средњи захтеви (до 150lx) се постављају у просторијама у којима се јављају нормални видни задаци и средње велики детаљи: чекаонице, радионице за израду калупа за велике предмете, просторије за обраду дрвета, учионице, ординације.

Велики захтеви (до 300lx) се постављају у просторијама у којима у којима се постављају и тешки видни задаци и где се ради са малим детаљима. То су просторије где се сортира роба, лабораторије, просторије за израду прецизних калупа за мале предмете, превијалишта и др.Веома велики захтеви (до 600lx): послови провере, послови прецизних механичара, часовничарске радње.

Изванредно велики захтеви ( > 600lx): златарски радови, операционе сале.

 Равномерност осветљаја:Мора постајати равномерност у времену и простору. Равномерномерност у простору је разлика осветљености разних тачака осветљене површине. Потребно је да буде што мања, јер тако делује повољно на здравље ока и на његову способност распознавања предмета. Постиже се коришћењем већег броја светиљки и постављањем светиљки на већу висину. Уведен је коефицијенат равномерности

                                                    ρ = E_min/E_med.

Захтеви за равномерности осветљаја могу бити:   веома мали ρ(1:6 - 1:3),   мали  ρ(1:3)средњи, велики   ρ(1:2.5)    и веома велики  ρ(1:1.5).

Равномерност осветљаја у времену постиже се одржавањем сталног напона напајања. Контрасност расвете је контраст између појединих тачака предмета и његове околине што омогућује распознавање разних детаља. Постиже се избором одговарајућег система осветљења.

 Засењивање је појава која је штетна за људско око и омета рад. Засењивање настаје ако до људског ока допре зрак јаког извора светлости са великим бљеском. Пројектант је дужан да одабере одговарајуће светиљке и да их постави на одређену висину да човек у нормалном раду и кретању не гледа директно у сијалицу.

 Боја светлости: Најпријатнија је боја светлости која је слична дневној светлости. Електрични извори светлости емитују хладну или топлу боју. Хладну светлост емитују флуоросцентне и живине сијалице, а топлу боју инкадесцентне сијалице. Степен искоришћења хладних извора светлости је већи па се оне употребљавају свуда тамо где услови рада то дозвољавају: фабричке хале, радионице и отворени простори. Топла боја светлости користи се за канцеларије, просторије за одмор, биоскопе, концертне дворане.

 Сенке  су одређене избором врсте осветљења. Код директног осветљења сенке су оштре, код мешовитог осветљења сенке су слабо уочљиве, а код индиректног осветљења сенки нема.У затвореним просторијама у којима се рад одвија у току вечери и ноћу најпогодније је ако су сенке као при дневној светлости. 

Економична расвета је расвета код које се у дозвољеним границама налазе инвестициони трошкови и трошкови одржавања. Треба истаћи и трошкове електричне енергије при одабирању одређених светлосних извора.