Нормализација је поступак термичке обраде који има за циљ да неповољну ,  грубу крупозрнасту,  игличасту и другу структуру, насталу при ливењу, ваљању, пресовању или каљењу, преведе у нормалну ситнозрнасту структуру по целој запремини дела. Изводи се тако што се челични делови загревају на температури до 30°С изнад А3 , која се задржава све док се не формира аустенитна структура. Хладе се на мирном ваздуху.

Подеутектоидни челик ( I ) се загрeва изнад температуре А1 да би се формирала аустенитна структура ( II) . Постепеним хлађењем на мирном ваздуху, аустенит се трансформише у фину, ситнозрнасту структуру ( IV ), која се састоји од ферита и перлита. Код надеутектоидних челика загревањем до 50°С изнад А3 из цементита се формира аустенит. Брзим хлађењем до 700°С , а затим хлађењем на мирном ваздуху формира се структура ламеларног перлита. 

ПОБОЉШАЊЕ

 Побољшање је поступак термичке обраде који се састoји од каљења и накнадног високог отпуштања. Челике који се подвргавају побољшању (челици од 0,2 до 0,6%) C после каљења треба загрејати до температуре високог отпуштања. Побољшањем се повећавају жилавост и граница развлачења, а смањује тврдоћа. Нова структура се образује по целом пресеку загревањем до одређене температуре и постепеним хлађењем у пећи или на ваздуху.

     Посебан вид побољшања је тзв. патентирање. Користи се при извлачењу челичних жица за опруге, ужад и за инструменте. Жица се пре последњег извлачења загреје на температури од 850°С до 1000°С , а затим се нагло хлади у растопљеном олову на 500°С и онда настави хлађење у струји ваздуха до собне температуре. При оваквом поступку хлађења формира се сорбитна структура која омогућава накнадно извлачење и добијање жице велике затезне чврстоће.