Код дијамагнетних материјала при деловању спољашњег магнетног поља у атомима долази до промене кретања електрона, јавља се резултантна струја на нивоу атома која се супротставља деловању поља. Тиме се укупно поље у материјалу смањује (слика 1).

μ_r<1 имају бакар, сребро,цинк,графит,вода...

Материјали чији атоми поседују сопствену резултантни магнетни момент (имају елементарне магнете), деле се у две подгрупе према јачини и врсти деловања атома или молекула супстанце.

     I подгрупу чине парамагнетни материјали , код којих је деловање између атома слабо, те су у одсуству спољашњег магнетног поља елементарне честице орјентисане хаотично ( у свим правцима, слика 2а). Под утицајем спољашњег магнетног поља долази до орјентације елементарних честица (магнета) у правцу и смеру поља које делује (слика 2b). Тиме се укупно поље у материјалу мало појачава у односу на спољашње поље.

μ_r > 1 имају платина , ваздух, манган, кисеоник....

     II подгрупу чине материјали код којих је међусобна магнетна веза између атома односно молекула веома велика. То су феромагнетни материјали. Унутар њих се формирају велике групе атома или молекула са истом орјентцијом магнетних момената (слика 3а). Такве мале области унутар којих су све елементарне честице (магнетни моменти) савршено орјентисни називају се домени. Сваки домен представља један стални мали магнет. Уносећи овакав материјал у страно магнетно поље јачине поља H, долази до орјентације домена у смеру спољашњег поља и укупно поље знатно се повећава.

μ_r >>1  (10² до 10⁶) имају гвожђе, кобалт, никал...