Подручја рада
Претрага
32. УГЉЕНИЧНИ ЧЕЛИЦИ

Уводни део:

Челици могу да се поделе према:

  • -хемијском саставу,
  • -намени,
  • -структури,
  • -начину добијања,
  • -квалитету и
  • -облику и стању полупроизвода.

Према хемијском саставу, челици се деле на:

  1. -угљеничне челике и
  2. -легиране челике.

Према намени, челици се деле на:

  • -конструкционе челике,
  • -алатне челике и
  • -челике са посебним својствима.

Према структури, челици могу да буду: феритни, подеутектоидни, еутектоидни, надеутектоидни, ледебуритни, аустенитни и мартензитни.

Према начину добијања, разликују се Томасов, Бесемеров, Сименс-Мартинов и електро-челик.

Према квалитету, тј. садржају сумпора и фосфора, челици се деле на:

-челике обичног квалитета (угљеничне) са садржајем сумпора до 0,06% и фосфора до 0,07%,

-квалитетне челике (угљенични и легирани) са садржајем сумпора 0,035 – 0,04% и фосфора 0,035 – 0,04%,

-високо квалитетне челике (легирани) са садржајем сумпора до 0,025% и фосфора до 0,025%.

-племените челике (легирани) са садржајем сумпора до 0,015% и фосфора до 0,015%.

Према облику и стању полупроизвода, челици се деле на: ваљане, вучене, коване, ливене, брушене, пресоване и љуштене.

Угљенични челици су основни материјал у машинској индустрији, то су легуре железа и угљеника(са садржајем C до 2,0%) у којима су присутне примесе. Угљеник је основни и најутицајнији елемент од којег зависе структура и особине челика.

Према садржају угљеника, ови челици се деле на:

  • нискоугљеничне - до 0,25% C ,
  • средњеугљеничне - од 0,25% до 0,6% C ,
  •  високоугљеничне - преко 0,6% C .

Према намени, угљенични челици се деле на:

  1. конструкционе, до 0,6% C , 
  2. алатне, преко 0,6% C .

Средишњи део:

УТИЦАЈ УГЉЕНИКА НА СТРУКТУРУ И СВОЈСТВА УГЉЕНИЧНИХ ЧЕЛИКА

 Према метастабилном дијаграму стања, са порастом садржаја угљеника структура челика се мења од феритне, феритно-перлитне, перлитне до перлитно- цементитне. Према томе, механичка својства угљеничних челика зависе од садржаја угљеника. Код подеутектоидних челика са порастом садржаја угљеника значајно расте затезна чврстоћа, Rm, у мањој мери напон течења, ReH, и тврдоћа,  а смањује се издужење,  A ,  и контракција, Z . Код надеутектоидних челика са порастом садржаја угљеника и даље расту напон течења и тврдоћа. Затезна чврстоћа расте до 1.2% C,  када достиже максимум, а потом опада. Ово може да се објасни повећањем количине секундарног цементита који се издваја на границама перлитних зрна при порасту садржаја угљеника. То доводи до смањења затезне чврстоће, а нема утицаја на тврдоћу и напон течења.

УТИЦАЈ ПРИМЕСА НА СТРУКТУРУ И СВОЈСТВА УГЉЕНИЧНИХ ЧЕЛИКА

image016.gif

Осим угљеника, у састав челика улазе и други елементи који се сматрају пратећим, скривеним или случајним примесама, што је шематски приказано на следећој слици: