Подручја рада
Претрага
64. ГУМА

Гума се веома широко примењује у техници, а посебно у машинству, и то због неких својих карактеристика које други материјали немају.То су пре свега:

  •   велика еластичност,
  •   непропустљивост за гасове и течности,
  •   електрична отпорност,
  •   отпорност према хабању
  •  хемијска отпорност и др. 

           Гума се користи за заштиту од корозије, за електричну изолацију , заштиту од удара и вибрација.

                                                                    ПРОИЗВОДЊА ГУМЕ 

Полазна сировина за добијање гуме је каучук, који може бити природни и вештачки (синтетички). Природни каучук се добија од сока званог латекс. Вештачки каучук се производи процесом полимеризације угљоводоника.

ОМЕКШИВАЧИ чине масу каучука меком, гњецавом и пластичном, како би се добро измешала и хомогенизовала.

СУМПОР је иначе главни додатак при производњи гуме. Количина сумпора који се додаје износи 1.5 – 3 %, а при производњи тврде гуме 8 – 10 % .

УБРЗИВАЧИ ПРОЦЕСА су материје које потпомажу да се процес вулканизације обави за краће време и под повољнијим условима.

ПУНИОЦИ су материје које испуњавају масу каучука и тима доприносе уштеди каучука и мењању својства гуме.Те материје могу бити неактивне у односу на основни материјал или пак активне,уколико хемијски реагују са каучуком.

СРЕДСТВА ПРОТИВ СТАРЕЊА И ЗАМОРА ГУМЕ додају се ради стабилизације структуре материјала и блокаде промена до којих би дошло после вулканизације и током употребе гуме. До старења долази услед појаве слободног сумпора и других елемената који оксидишу.

ВУЛКАНИЗАЦИЈА је хемијски процес везивања молекула каучука са сумпором у одређеним условима, а оно што настаје је вулканизат или гума. За разлику од масе каучука помешаног са додацима, каква је била пре вулканизације, гума је после ње добила сасвим другачија својства: еластична је, повећана су јој затезна чврстоћа и тврдоћа, отпорнија је на хабање, постала је отпорна на органске киселине и стабилна на топлоти. Поступак вулканизације састоји се из следећег :примљена маса ставља се у калуп, потом се све ставља у пресу и држи под притиском и на температури вулканизације. После одређеног времена, алат се ослобађа притиска и скида са машине, отвара и заптивка се вади из алата. Гуму као технички материјал одликују нека специфична својства: висока еластичност, непопустљивост за ваздух и течности, отпорност на многе хемикалије, одлична отпорност на електричну струју,  релативно добра отпорност на хабање и др. 

                                               ПРЕРАДА ГУМЕ 

     Гума се у машинству много примењује, јер се од ње израђују пнеуматици за моторна возила, бескрајне траке за транспорт, гипке цеви, заштитници од киселина и других агресивних хемикалија, од корозије и абразије, изолациони слојеви од електричне струје и др. Од гуме се израђују и разни рукохвати на машинама, уређајима и апаратима, заптивни елементи у хидраулици и пнеуматици као и у водоводним и канализационим инсталацијама, гумирана платна, обућа и одећа. Тврда гума служи за израду разних делова у електротехници и електроници. Поред тога, гума се јавља и у виду сунђера и у облику пасте за заптивање.

 

    На слици се  види постројење у коме се гумена смеша наноси на једну страну платна . Наиме, платно се одмотава са колута и усмерава ка средњем ваљку, који је уроњен у смешу и на коме се стално налази слој каучука. Нож стругач скида са ваљка вишак масе. Платно се даље, преко транспортних ваљака, усмерава ка месту за сушење и вулканизацију. 

 ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 

  1.   Која су основна својства гуме?
  2.    Које су основне сировине за производњу гуме?
  3.    Описати процес вулканизације?
  4.    Које поступке израде делова од гуме познајете?