Уводни део:

            Основни принципи

            Конципирање идејног решења машинске конструкције подразумева утврђивање глобалног размештаја склопова, делова и компонената ради остваривања задате функције. У том циљу разрађују се принципске блок-шеме на којима се делови и склопови приказују упрошћено. Циљ је да се идеја постепено трансформише у структуру, тј. скуп функционално повезаних склопова делова и компонената. При томе важно је доћи до скупа могућих решења од којих треба одабрати оптимално (слика ). 

У методама за проналажење решења која се морају заснивати на научним основама синтетизовано је неколико основних принципа на којима се заснива трансформација идеје у конструкционо решење. Неки од тих принципа су:

            - анализа природних решења,

            - анализа познатих решења,

            - аналогија и теорија сличности, 

            - интуиција и 

            - методе проналажења нових решења.

            Средишњи део:

            Природни процеси  могу инспирисати конструктора да дође до одређених решења (шкољке, саће, облик риба, птица и сл.). Биомеханика на научној основи истражује везу између биолошких и техничких система.

            Анализом познатих техничких система добијају се драгоцени подаци  и сазнања који могу бити у функцији изналажења жељеног решења.

            Анализа познатих решења може допринети да ново решење надмаши ниво сличних по неком показатељу или по више показатеља, као што су: економичност, поузданост, габаритне мере и тежина, квалитет дизајна и др.

            Овом анализом постижу се видљиви подаци и решења интеграцијама из генерације у генерацију производа, али се нужно, после одређеног временског периода,  морају тражити нова принципска решења у складу са достигнутим степеном развоја науке и технологије.Тако је развој електронике снажно утицао на развој свих области машинства. Развој електронике и на њеној основи информатичких технологија, омогућио је конструисање нумерички управљаних машина, робота и флексибилних производних система. У сва саобраћајна средства и енергетска постројења уграђује се све више електронских компонената.

            Применом теорије сличности развијају се редови (низови) конструкционих решења са различитим нумеричким вредностима радних карактеристика. Понашање конструкционих карактеристика малих габаритних мера пресликава се на веће и обрнуто.

            У систему потпуне геометријске сличности све геометријске мере чланова низа мењају се у једнакој размери у све три димензије, а у систему делимичне геометријске сличности та размера није у све три димензије једнака.

            Систем потпуне геометријске сличности одликује са складношћу у пропорцијама и он се готово увек може применити на основне  елементе машина, али не и на склопове машинских елемената и целе машине. На склопове и машине када су разлози оправдани, примењује се систем делимичне геометријске сличности.

            Интуиција у комбинацији са изнетим анализама постојећих решења и аналогијом са њима може бити у функцији изналажења оптималног решења. Прави ефекти могу се очекивати ако се интуиција комбинује са методичним проналажењем решења.

            Пожељно је почети од апстрактног размишљања, при чему се систем  дефинише апстрактним структурама функција које треба да доведу до решења која не морају бити слична постојећем, бар не у делу процеса конструисања. Апстрактно размишљање води ка развоју структуре конструкције без конкретног решење њене реализације. То омогућује већу општост и ширину посматрања. Тражи се најпре скуп могућих решења, а затим одабира оно оптимално.

            Закључни део:

 ПОНОВИТИ: На којим принципима се заснива трансформација идеје у конструкционо решење?