Уводни део: Редослед активности у стварању производа обухвата: поруџбину, пројекат, конструкцију, технолошку разраду, производњу.

 Средишњи део: Анализе показују да се и до 75% уговореног времена у оквиру рока испоруке новог производа утроши на израду техничке документације. Увођењем савремених метода рада, коришћењем рачунара у свим фазама израде: прорачун, конструисање, технолошка израда и израда техничке документације, скраћује се време потребно за израду документације и значајно унапређује рад уз постизање већег квалитета.

 У процесу производње машинског система прву фазу чини израда пројекта. Пројекат треба да садржи све елементе потребне за производњу, коришћење и одржавање машинског система: анализу постављеног задатка и процеса који треба да се обављају у систему ради остваривања утврђеног задатка, услове коришћења и одржавања система и услове производње. Анализе морају бити поткрепљене потребним показатељима остваривања процеса, утврђеним на основу прорачуна, а провереним испитивањима целог система или његових елемената. 

 Саставни део пројекта чине графички прикази решења обухватајући шеме и цртеже: машинског система, машина, машинских група, склопова и детаљних цртежа основних делова које треба израдити са свим подацима потребним за производњу, контролу и уградњу.

 Пројекат мора да садржи и упутство за коришћење, проверу рада и управљање машинским системом и његовим саставним деловима.

 Основна техничка и радна документација иста је за сваки производ, а њена структура (приказана на слици) обухвата:

 1. Примарну документацију чине:

 - прорачуни везани за пројекат

 - цртежи и саставнице

 - технолошки поступак

 - контролно-испитни прописи и

 - радна документација (радна листа, пропратна карта, налози складишту, пропратнице, обрачунски лист и лист контроле).

 2. Секундарна документација

 - норматив материјала

 - норматив рада

 - цртежи алата и прибора.

 3. Терцијарна документација пружа подлоге за рад на технологији.

 Примарна документација директно утиче на рокове испоруке производа – временом које је потребно да се она изради, а убрзање се постиже применом рачунара у њеној изради. Скраћење времена циклуса производње (T_R) важан је задатак који се успешно решава у оквиру CIM стратегије предузећа. Лакша и бржа конструкција алата и прибора омогућава се коришћењем рачунара у разради података за поруџбину материјала и стандардних компонената. Терцијална документација не утиче директно на рокове израде производа, али омогућује брже и боље обављање процеса израде примарне и секундарне документације. Њу чине:

 - каталози материјала стандардних делова

 - технолошка класификација (радних места по радионицама)

 - спецификације алата и прибора, стандардног резног и мерног алатата и инструмената, машина са њиховим карактеристикама, подлога за нормирање рада, стандарда и прописа, прегледа стручне литературе и елебората итд.

 На слици је приказано груписање делова према намени за једну врсту производа (електромотора) чије постојање у бази података омогућава постизање оптималних резултата у конструисању, технолошкој разради и производњи.

 Стандардизација алата и прибора заузима важно место у техничкој документацији. Да би се могла извршити стандардизација алата која је база за коришћење рачунара, потребно је:

 - стандардизовати алате у оквиру појединачних операција на основу стандардног цртежа дела и технолошког процеса и

 - израдити каталог алата и прибора.

 С обзиром на то да се сви основни подаци који дефинишу производ налазе на цртежу и у саставници, информациони систем треба поставити тако да се већ у конструкцији применом рачунара креирају саставница и тахнички подаци производа.

Задатак технологије је, у таквом случају, да дефинише технолошке законитости, испрограмира их и угради у базу података рачунара.

 Технолошки поступак, у виду документа, дефинише распоред технолошких операција за сваки део.

 Регистарски број додељује се сваком цртежу и саставници у складу са већ устаљеном праксом уведеном у појединим привредним објектима. 

 Када је цртеж завршен и заведен, тј. када му је додељен број, одлаже се и чува. Такав цртеж (оригинал) по правилу представља тајну предузећа и доступан је само ограниченом броју особа.

 Цртежи се класично израђују и чувају на паус папиру. После паус папира појавио се микрофилм. Савремени начин чувања документације је на оптичком диску, који има велики капацитет а релативно је јефтин. Таква документација је урађена на рачунару и да би она била разменљива, излазни документ мора бити записан у облику који ће онај коме шаљемо документацију моћи да прочита. За овакве записе користе се стандардни фајлови, на пример IGES, VDA, SET и слично. Може се такође и слати слика само је потребно да знамо који формат он може да прочита. Ако је цртеж израђен помоћу рачунарске опреме а део се израђује на машинама алаткама, онда он директно шаље у облику електронског записа у меморију машине. На слици је приказано  како се креће документација DNC-израде.

 Закључни део:

 1. Који је редослед активности при ставарњу производа?

 2. Које све елементе потребне за производњу треба да садржи пројекат?

 3. Коју техничку документацију називамо примарном, секундарном и терцијарном?

 4. У чему је предност креирања техничке документације на рачунару?

 5. На који начин се чува техничка документација?

 6. Како се може размењивати техничка документација израђена на рачунару?