Oтворени простор који се осветљава су: улице, тргови, отворена градилишта, складишта, спортски терени, фасаде зграда, мостови и сл.

Као извори светлости највише се користе живине и натријумове сијалице. Сијалице са усијаним влакном имају малу специфичну производњу, ретко  се користе за осветљење отвореног простора.  

Сијалице се стављају у светиљке које усмеравају светлост према површини која се осветљава и штите сијалицу од продора влаге. Светиљке се, најчешће, монирају на стубове или помоћу конзола на фасаде објеката.

Осветљење улица и тргова: Задатак овог осветљења је да смањи број саобраћајних удеса, да омогући кретање људи без присуства дневне светлости, да смањи број крађа. Добро пројектовано осветљење улице има потребан осветљај прилагођен врсти улице, равномерност осветљаја у препорученим  границама, а светиљке су постављене тако да не засењују.На улицама боја светлости није од посебног значаја, најчешће се користе живине сијалице. За осветљење раскрсница, мостова,бензинских пумпи и у насељима где има доста магловитих дана користе се натријумове сијалице чија светлост добро продире кроз маглу.  

Потребан осветљај и равномерност
Врста улице	Средњи хоризонтални осветљај  Еmed  нa коловозу		Равномерност осветљаја
	површина улице		минималне вредности
	светле боје	тамне боје	Еmin/Emed	Еmin/Emax
Главна улица са прометом од 1000 возила на час	8	16	1:03	1:06
Улица са прометом од 500 возила на час	6	12	1:03	1:06
Приградске улице које спајају градове са аутопутем	4	8	1:04	1:08
Пословне трговачке улице у пешачкој зони	3	6	1:04	1:08
Улице са средњим прометом	2	4	1:04	1:08
Улице са малим прометом	0.5	1

 Висина вешања светиљке одређује се према експерименталном обрасцу:

где је:Фu -укупан светлосни флукс сијалица на стубу.

Растојање између две светиљке може бити од 20-60m. После усвајања висине вешања одређује се растојање  према обрасцу:

где је š ширина улице а η степен искоришћења светиљке коју даје произвођач η = f(š/h).

Осветљење фасада и споменика: То је декоративно осветљење. Осветљење се врши из рефлектора и пројектора.Најчешће се користи светиљка са емајлираним рефлектором и сијалица са усијаним влакном. Ако се жели осветлити цела фасада веће зграде онда се користи више рефлектора који се постављају на истом растојању од зграде. Положај светиљки бира се према  величини отвора рефлектора и према потребној висини осветљаја. Укупан светлосни флукс рачуна се према формули:

где су:

Е - потребан осветљај,бира се из наредне табеле. Зависи од врсте објекта, материјала и осветљаја околине,

s – површина фасаде, η = η_r .t . ρ . δ = 0.3…0.55

η_r -  степен искоришћења рефлектора (0.6...0.8),

t – пропустљивост заштитног стакла рефлектора (0.85...0.90),

ρ – сачинилац расипања рефлектора (0.75...0.90),

δ – коефицијенат слабљења (0.75...0.85).

Постављање рефлектора: види слику.

<>

Висина осветљаја фасаде
Материјал од кога је начињена фасада	Парк неосветљен	2lx	5-6lx	10-15lx	Добро осветљена улица
Бели мермер и светли мермер	10	20	30	40	50
Светла боја	20	35	50	56	85
Обојени објекат	30	50	70	95	120
Натур-бетон
Тамна боја, цигла	40	65	95	130	160
Црни камен	50	85	120	160	200