Поновити: Магетна индукција може да настане од сталног магнета или струје која протиче кроз навој или навојак. Линије В су непрекидно затрворене линије тј. намају извора ни понора.

            Код навојка (или навоја) линије магнетне индукције иду кроз унутрашњи део навоја или навојка и затварају се у простору око њега.

          -Магнетно коло је скуп елеманата кроз који се затварају линије магнене индукције.

         - Под тим појмом подразумевамо систем у којем се захваљујући особинама феромагнетних материјала магнетни флукс простире жељеним путем.

               Магнетно коло можемо упоредити са електричним, а Ø саI. (слика 1)

Слика 1.

          У електричном колу (а) налази се извор електромоторне силе Е која је узрок временски константне струје

I = E / Re         Re = Rq + R - укупни отпор кола

          Овде је значајан напон напајања U, јер је коло формирано тако да се пријемник напаја електричном енергијом под тим напоном.

          Кроз сваки пресек магнетног кола (б), који се састоји од прстена од меког гвожђа, постоји константан флукс. Узрок флукса је I која пролази кроз N навоја.

          Навој ствара већи број линија магнетна индукције ако је струја кроз навој већа и ако је већи број навојака у њему, односно карактерише се производом NI који се зове МАГНЕТОМОТОРНА или МАГНЕТОПОБУДНА сила.

F_M = M = N I      (ампер навојак)     (1).

          Aко нема ваздушног процепа , као под (б) линије В се лако простиру кроз гвоздено језгро, тада постоји велики број линија магнетне индукције и магнетни флукс је велики.

          Ако постоји прекид гвозденог језгра (ц ) , линије магнетне индукције морају да иду кроз ваздух јер се не могу прекинути. Ту се јавља велика отпорност, број линија В је знатно мањи јер је и Ø мањи. Ту постоји велика магнетна отпорност  Rμ.

Ø = M / Rμ = N I / Rμ    (2)     Омов закон за магнетно коло или Кап – Хопкинсов закон

Rμ = N I / Ø ( A / Wb ) јединица магнетне отпорности

          Из једначине (2) види се да је Ø директно сразмерно N.

          Магнетни флукс кроз гвоздено језгро једнак је производу магнетне индукције и површине, док је В сразмеран магнетној пропустљивости поља

Ø = B S = μ H S    (3)

при чему је магнетно поље Н једнако:

H = N I / l      (4)

где је l – дужина линија поља.