Подручја рада
Претрага
67,68.ВРСТЕ СЕНЗОРА И ПРОЦЕСОРА

 

         То су уређаји који служе за детекцију разних врста објеката, нивоа воде. Они претварају аналогне величине у дигиталне. Алармни системи имају широк спектар примене у техничкој заштити и заштити људи. Сензори су уређаји који могу допринети бољем раду алармних система.

         Постоје разне врсте сензора:

1.ФОТОЕЛЕКТРИЧНИ

-        trough beam (између пријемника (детектор) и предајника (извор светлости) је светлосни сноп који везује ова два дела и успоставља зону детектовања. Објекат који пролази кроз светлосни сноп детектује се пошто прекида везу.) Максимално растојање од неколико метара до 50 метара;

-        ретро-рефлексни (пријемник и предајник су у једном кућишту. Знак се одбија о одговарајући рефлектор и враћа се до пријемника);

-        дифузни (предајник и пријемник су заједно, сноп се од објекат и враћа);

2.СЕНЗОРИ ПОМЕРАЈА

-        детекција паралелног зрака (део зрака се одбије, а други део одлази до пријемника) слика

                3.СЕНЗОРИ ЗА ВИЗУЕЛНО ПРЕПОЗНАВАЊЕ

-        решење за контролу произведене и прецизно позиционирање слика

                4.БЛИЗИНСКИ ПРЕКИДАЧИ

-        индуктивни (оклопљен и неоклопљен сензор)

-        капацитивни

                5.СЕНЗОРИ НИВОА

-        апликације

                6.ПИРОЕЛЕКТРИЧНИ СЕНЗОРИ

-        користе се за:

      аутоматско укључење светла на степеништу, ходницима и подрумима

      укључење уређаја за сушење руку и санитарна испирања

      отварање врата

      обезбеђење објекта

      контрола израде нпр. топло прсканих делова

 

ПРОЦЕСОР

         Процесор има доминантан утицај на рад целог рачунара. Примајући инстукције директно од корисника (преко тастатуре или миша) или путем одговарајућег програма, процесор извршава задатке,управљајући директно или уз помоћ помоћних кола осталим компонентама рачунара. Основне карактеристике процесора су брзина (4,77 до 550 MHz), дужина речи (16 до 32 бита), интерни кеш (0 до 256 kB), шурина магистрале података (8 до 64 бита), максимални капацитет маморије (1 до 4096 МВ), ефикасност, математички копроцесор (има га или нема) и степен паралелизма (један до три).

         Током своје кратке али изузетно бурне историје, персонални рачунари су користили неколико генерација процесора. У сваку генерацију уграђивана су нова технолошка и идејна решења која су побољшала карактеистике процесора, тако да су данашњи процесори неколико хиљаду пута бржи од првобитних.

         Један од великих проблема са којима се суочавају нови процесори је прегревање услед све бржег рада (повећавањем интерног такта) али и због драстичног повећања броја транзистора у процесору ( са око 29 000 колико је имао процесор 8088 на више од 29 000 000 колико је имао Pentium PRO). Због тога се већ од појаве процесора 486 са радним тактом од 66 МНz практикује употреба хладњака са малим вентилатором (слика1.).