Реч "телевизија" значи преношње покретних слика (и звука који их прати) са места збивања на неко друго место. Један једноставан телевизијски систем захтева телевизијску камеру на лицу места, средство за преношење слика и телевизијкси пријемник на коме се појављује слика. Једна ТВ камера прави 25-30 електронских снимака (кадрова) једног призора у секунди и ствара електрични сигнал који представља боје у кадру. Пријемник користи овај сигнал да на екрану прикаже кадрове у брзом следу што ствара привид кретања јер наш мозак спаја појединачне кадрове у целину.

         Први пут телевизију је приказао 1926. године британски проналазач Џон Лоџи Берд. Емитовао је трептаву слику лица једне лутке. Берд је у свом систему користио механичку камеру и пријемник. У њима су се налазили велики дискови који су се окретали, с прорезима распоређеним у облику спирале који су делили светлост сниманог призора у уске линије и поново их претварали у слику. Бердов систем користио се за експерименталне емисије, али је тридесетих година прошлог века био превазиђен проналаском електорнских камера. Ове камере биле су засноване на уређају који се зове иконоскоп, а који је изумео Владимир Зворкин у САД. Прве телевизијске емисије почеле су у Британији 1936. године, са програмима који су трајали сат или два дневно.

Како ради телевизор

         Телевизијски пријемник (телевизор), користећи електрични сигнал који је на почетку створила камера, саставља сваки кадар покретне телевијске слике, линију по линију, да би одређивао боју тачкица на линијама. У највећем броју телевизора слику ствара катодна цев.

         Катодна цев у телевизору има уско грло и равну основу која је екран. Из цеви је извучен ваздух да би се створио вакуум. У задњем делу цеви налазе се три "топа" која испаљују снопове електрона (за црвену, зелену и плаву светлост) на екран. Захваљујући електромагнетима, снопови брзо скенирају екран, линију по линију, док истовремено сигнал слике подешава њихову снагу. Када сноп погоди нарочити премаз на унутрашњем делу екрана, на њему се појављује светлост. Напосредно иза ТВ екрана налази се једна перфорирана плоча која усмерава снопове тако да погађају екран само иза филтера сопствене боје. Захваљујући филтерима, светлост коју производе три снопа је црвена, плава или зелена. Ове светлости се спајају и стварају слику у боји.