Подручја рада
Претрага
61.62.ПРИНЦИПИ ПРЕНОСА И РЕПРОДУКЦИЈЕ ВИДЕО СИГНАЛА

 

         Телевизијски програми праве се у телевизијским станицама. Свака станица најчешће емитује неколико одвојених канала. Неки програми, шаљу се уживо, али се већина снима на видео-тракама и одашиље касније.

         Телевизијска камера електронски дели слику призора који снима у стотине узаних попречних линија, а свака од њих састоји се од стотина малих тачкица у боји. Ствара се електрични сигнал који обухвата боје свих тачкица. Овај поступак понавља се 25 до 30 пута у секунди да би се добио целовит сигнал слике.

         Слике са камера у телевизијском студију и са камера на директним преносима стичу се у контролној соби где се појављују на екранима. Ту се мешају живе слике са камера, слике са видео-трака и компјутерска графика да би се створи сигнал за слике које ће се емитовати. Тада се додаје звук са микрофона или са аудио-трака.

         Постоји неколико начина одашиљања сиганла. У сваком од њих сигнал се модулира пре слања при чему различити канали користе различите носеће сигнале. Пријемник се укључује на сигнал оног канала који гледалац жели да прати.

         У земаљкој телевизији сигнал иде до предајника где се претвара у радио-сигнал који се шири у свим правцима. Сигнал прима антена сваког пријемника који се налази у домету предајника.

         У кабловској телевизији сигнал се преноси из станице кабловске телевизије, преко мреже подземних каблова, који су у вези са предајницима повезаним у мрежу кабловске телевизије.

         У сателитској телевизији сигнал се усмерава микроталасима до сателита који се налази на великој удаљености од Земље.Сателит прима сигнал сопственом антеном и онда га поново одашиље да би могао да буде примљен на Земљи.

         На слици 1. приказане су, у упрошћеном облику, блок шеме отпремних и пријемних уређаја. Сигнал који се добија из анализатиорске цеви врло је мали, па се мора довољно појачати у самој камери како би се, при даљем преносу, избегао утицај сметњи. Овај сигнал се назива видео сигнал.

         После изласка из камере видео сигнал се, додавањем синхронизационих импулса, претвара у сложени телевизијски сигнал и као такав води у модулациони систем предајника.

         Телевизијски пријемници раде на принципу:    вискофреквентни сигнал из антене појачава се у улазном степену, и затим претвара у међуфреквентни мешањем са сигналом из локалног осцилатора. Довољно појачан у међуфреквентним степенима, сигнал се води у детектор на чијем се излазу поново добија сложени телевизијски сигнал.

         Као што се види на слици 1. звук се преноси посебним каналом до предајне антене где се, применом нарочитог кола, носеће учестаности звука и слике емитују истом антеном. Пошто су носеће учестаности звука и слике удаљене једна од друге само за 5,5МНz оне се, заједно са својим бочним компонентама, подједнко појачавају у улазном колима пријемника. У међуфреквентном степену, међутим, поједине носаче учестаности појачавају се у одређеној сразмери. На излазу из детектора добија се у том случају, поред сложеног видео сигнала, још један сигнал као производ избијања две носеће учестаности у нелинеарном колу детектора. Учестаност избијања износи 5,5МНz и она са собом носи две компоненте звучне модулације. Овај сигнал представља нову међуучестаност звука које се одваја из демодулисаног сигнала и посебним каналом води до тонског детектора.