Да би се увело аутоматско управљање процесом довољно  је и потребно истовремено да буду испуњени следећи услови :

1. дефинисати захтеве у погледу жељеног понашања објектом,регулисана величина треба да буде дефинисана унапред (нпр.парни котао треба да произведе пару задате температуре,притиска и протока итд.),

2. треба да постоји могућност  да се добију све информације о објекту које су неопхо-дне за управљање.

3. процес треба да има особину управљивости,што значи да се може под дејством  неког остварљивог управљања из сваког допуштеног стања  превести у његово жељено стање уз ограничено време.

4. неопходно је да захтеви за тачношћу,квалитетом рада објекта,поузданошћу,безбедношћу непосредно утичу И повлаче потребу да управљачки систем будеаутоматски. 

               Аутоматско управљање се уводи само када су наведени услови испуњени. Ако се при овоме могу предвидети који поремећаји могу да наступе и сви се могу измерити,а захтева се њихова директна компензација ,управљање се формира у отвореном САУ са компензaцијом поремећаја.            

                Ако се сви поремећаји не могу предвидети или не могу измерити и не захтева се њихова дирeктна компензација,управљање се формира у систему аутоматског регулисања. Ако се захтева компензација свих поремећаја,директна за неке од њих који се могу мерити а остали се не могу предвидети,управљање се остварује у комбинованом систему аутоматског управљања.              

                Аутоматска регулација температуре – У сложеним индустријсим процесима  међу бројним   параметрима   који карактеришу процес производње најчешће се јавља температура која се мери, контролише и регулише.Проблеми регулације температуре су проблеми преношења топлоте.регулација температуре може бити изведена на два начина : континуално  и  дискретно. На доњој слици приказана је регулација температуре помоћу континуалног терморегулатора који аутоматски мери и регулише температуру објекта управљања.

                               Принципска шема аутоматске регулације температуре 

           Мерни систем састоји се од примарног елемента давача Rt и мерног кола који врши непосредно уравнотежење.У склопу се налази галванометар који је постављен у једну дијагоналу моста и потенциометар са средњом тачком.Задата вредност температуре  подешава се отпором Rz . Мост ради на принципу Витстоновог моста.Равнотежа  моста се постиже када у дијагонали са галванометром нема струје ,стварна вредност температуре једнака је задатој.Чим се наруши  равнотежа, кроз галванометар протекне нека струја која ствара кретни моменат и закреће казаљку    на јену страну. Напон између казаљке и средње тачке потенциометра представља сигнал грешке,тј. одступање температуре од задате вредности .Овај се сигнал води у појачавач и тако појачан води у сервомотор.Мотор покреће механички редуктор (МR) а овај клизач на аутотрансформатору  (АТ) сразмерно сигналу грешке.Овде се регулација врши континуално.Мотор истовремено делује и на писач који исписује промене температуре са временом.Зависно од смера обртања мотора,грејач (G) добија виши или нижи напон у циљу одржања температуре на жељену вредност. 

                                    Структурна блок шема САУ температуре