Подручја рада
Претрага
8. Радионица

 ГЛАСИНЕ

ЦИЉ: циљ ове радионице је указивање на спонтани процес искривљавања садржаја порука приликом њеног преношења, нарочито ако има много посредних преносилаца информације, како се тај процес може контролисати и сама комуникација унапредити са позиције онога ко саопштава поруку као и са позиције онога ко слуша, прима поруку.

ЗАДАЦИ:- ланчано преношење приче од учесника до учесника,

-праћење и анализа процеса трансформације приче,

-трагање за начинима помоћу којих се може побољшати комуникација,

-да се сагледа одговорност онога ко прича и онога ко слуша.

Материјал за рад: папир и маркери.

Прилог: '' Квалитативне промене у памћењу'', за сваког ученика.

 ОПИС АКТИВНОСТИ:

Први корак: Подсећање на стару игру ''Глуви телефони''- наставник шапне ученику неку тешку и компликовану реченицу( нпр. Иза ћошка код ''Малог Париза'' продају старе истрошене стрипове још из шездесетих и нико их није посетио већ два дана). Реченица треба брзо да путује од једног до другог и последњи ученик је изговара наглас.

Други корак: Подела улога: учесници у преношењу приче, посматрачи који ће пратити и анализирати процес преношења приче. Ученици који преносе причу излазе из учионице и чекају док их једног по једног не позову да уђу.  Један од њих  остаје одмах. Наставник чита следећу причу:

Прича о Мркију и Дуци:

Сада ћу вам испричати нешто што сам тек синоћ чула од своје другарице Марине. Пре месец дана на сплаву ''Плави папагај'' догодила се страшна туча. Побила су се она два момка из Крушевачке, Мрки и Дуца. Прича се да је Мрки Дуцу пребио на мртво име и све то због Марије. Иначе, Дуца и Мрки су прве комшије а раније су били и најбољи другови. Међутим, са Маријом се прво забављао Дуца, па су се посвађали због неке глупости, тако да се она већ пола године забавља са Мркојем. Мркија тако зову не зато што је неки опасан тип, већ зато што се презива Мркић. Дуца је сасвим другачији- тренира џудо, крупан је, прзница и кавгаџија. Никада није опростио Мркију што му је преотео девојку. Те вечери су Мрки и Марија прослављали рођендан, па су обоје пили шампањац и били су прилично весели када се појавио Дуца. Он је прошао поред њих правећи се да их не види и сео за шанк. То је Мркију засметало, па је почео да добацује и задиркује Дуцу, вероватно због оног шампањца који је попио, јер он не подноси баш најбоље алкохол. На то му је Дуца арогантно рекао да ућути јер ће га пребити. Мркија је ово страшно разљутило, скочио је, притрчао шанку и неколико пута снажно ударио Дуцу у браду. Дуца је од ударца пао са столице и ударио главом о ивицу шанка, при чему је сломио један зуб. Мрки и Марија су брзо истрчали напоље. Међутим, нису далеко одмакли јер је у првој кривини Мрки изгубио контролу над аутом и преврнуо се. Марија је испала из аутомобила. Мрки је ударио главом и онесвестио се. Дуца је претрчао два километра док није стигао до говорнице да позове хитну помоћ.

Трећи корак: Улази следећи ученик и слуша причу од ученика који је остао у учионици не постављајући никаква питања. Затим следећи ученик и тако редом док причу не чују сви. Како који ученик исприча причу седа поред претходног причача и више нема право да говори, коментарише или допуњава причу.

Четврти корак: Разговор о активности:Са причачима:

-Како су се осећали док су слушали причу, како када су је преносили?

-Да ли су имали неку посебну стратегију запамћивања и преношења приче?

-Колико су били сигурни да су тачно преносили причу?

-Да ли су имали потребу да нешто додају и да ли су то радили?

Са посматрчима:-Колико им оно што се на часу дешавало личи на неку реалну животну причу и шта су приметили као главне факторе трансформисања приче?

Пети корак: Израда плаката ''Како да се побољша комуникација'' – листа карактеристичних понашања ''причача'' (јасан, конкретан, прецизан, разумљив говор, прављење паузе у говору, мењање интонације, наглашавање важних делова, избегавање коришћења стручних речи и страних термина, избегавање сувишних детаља) и ''слушача'' (пажљиво слушање, постављање подпитања, тражење додатних информација, проверавање да ли је тачно чуо или разумео садржај).

 Прилог: КВАЛИТАТИВНЕ ПРОМЕНЕ У ПАМЋЕЊУ ( Фредерик Батрлет)

Истраживања су показала да је наше памћење веома крхко. Не само да заборављамо известан број информација већ и оне које смо запамтили квалитативно прерађујемо.

 

  1. Симплификација (упрошћавање) је процес селекције садржаја при коме памтимо само делове за које проценимо да су значајни, док оне мање важне детаље заборављамо.

  2. Рационализација (осмишљавање) је резултат човекове потребе за логичком јасноћом. Запамћени садржај мењамо да би постао логички повезан. При том убацујемо сопствене конструкције како би смо формирали логичку везу тамо где она не постоји.

  3. Асимилација (усвајање) : све што нам је далеко, непознато и страно нашим схватањима замењујемо блиским и познатим. Приликом репродукције мењамо термине и употребљавамо језичке форме које су својствене нашем начину изражавања.

  4. Наглашавање: У репродукованом садржају наглашавамо неке моменте који у оригиналном садржају нису истакнути. Углавном стављамо акценат на оне садржаје који су значајни у нашем окружењу и у складу са ставовима групе којој и сами припадамо.