НЕСЛУШАЊЕ

 ЦИЉ : Циљ ове радионице је да се ученицима укаже на неслушање као један од важних узрока неспоразума у комуникацији.

ЗАДАЦИ: -суочавање са искуством неслушања,

-указивање на ефекте које неслушање изазива у комуникацији,

-сагледавање разлога за неслушање.

Материјал за рад: -папир, маркери

Прилог: ''Начини (не)слушања'' за сваког ученика

 ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Подела у парове (особе А и особе Б у сваком пару). Особе А излазе испред учионице и добијају инструкцију да свом пару испричају неки филм који им се јако допао. Остају испред учионице док особе Б не добију свој задатак а то је да не слушају шта им причају особе А. Особе А се враћају у учионицу и следи активност за коју имају 3 до 5 минута.

Други корак: Извештавање. Прво извештавају особе А:

-Како су се осећали током вежбе?

-Како виде шта се догађало у пару?

-Да ли имају утисак да су их особе Б слушале или не и на основу којих знакова су то закључили?

Особе Б:

-Како су се осећали током вежбе?

-Како виде шта се догађало у пару?

Трећи корак: Замена улога, особе Б излазе испред учионице и добијају инструкцију да се сете неког смешног догађаја и да га са што више смешних детаља испричају особи А. Особе А имају задатак да веома пажљиво слушају то што ће им особе Б испричати. Особе Б се враћају у учионицу и креће размена у паровима која траје три минута.

Четврти корак: Извештавање, прво особе Б:

--Како су се осећали током вежбе?

-Како виде шта се догађало у пару?

-Да ли имају утисак да су их особе А слушале или не и на основу којих знакова су то закључили?

Особе А:

-Како су се осећали током вежбе?

-Како виде то што се догађало у пару?

Исписују се на пакпапиру знаци слушања и знаци неслушања.

Пети корак: Разговор о томе зашто нисмо у стању да саслушамо друге особе.

Шести корак: Указати на то да је циљ ове вежбе освешћивање самог процеса/активности слушања- када то радимо а када не. Наравно, нисмо обавезни стално да активно слушамо нити је то могуће, већ је важно да будемо свесни како слушамо саговорника, и ако нисмо у стању да га пажљиво слушамо да му то ставимо до знања.

Прилог: НАЧИНИ (НЕ)СЛУШАЊА

1. Лажно слушање- слушалац невербално показује да не слуша: '' Да, да само ти настави..(а истовремено претура по папирима, гледа кроз прозор, телефонира, гледа кроз особу).

2. Једнострано слушање – слушалац не обраћа пажњу на невербалне поруке које му особа шаље већ само на вербалне и при томе губи значајан део информација.

3. Селективно слушање – слушалац прима само оно што је по његовим мерилима важно или се уклапа у његову процену саговорника: омаловажавање( ''Није то баш толико важно ни страшно''), преувеличавање( ''Па то је горе него што мислиш''), етикетирање( ''То је зато што си неспособан'', ''Ма ти си преосетљив'').

4. Отимање речи – слушалац вреба тренутак да преузме реч: ''Да чујеш само шта се мени догодило'', '' Исто тако је било и мени''.

5. Дељење савета – слушалац не слуша осећања и потребе говорника већ му објашњава који је најбољи начин да поступи у одређеној ситиацији: ''Ма слушај ти мене, овако да урадиш...''.

6. Запиткивање – слушалац поставља гомилу питања која чине да се говорник осећа као у судници: ''Зашто ниси урадио... , ...а када се то десило... , ... шта си мислила кад си то урадила...''.