АКТИВНО СЛУШАЊЕ

 ЦИЉ: Циљ ове радионице је да се ученици упознају са начинима на које се може побољшати међусобна комуникација.

ЗАДАЦИ: -упознавање ученика са различитим техникама активног слушања,

-испробавање активног слушања у краћим симулацијама.

Прилог: '' Стварно те слушам '', за сваког ученика.

ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Један од начина да избегнемо неспоразуме у комуникацији јесте да пажљиво слушамо шта нам друга особа говори. Важно је и да повремено проверавамо да ли смо добро разумели саговорника. То можемо урадити тако што ћемо рећи: '' Дали см те добро разумео...'' и онда сажето поновити оно што смо до тада чули. Овај поступак се назива парафразирање, што значи својим речима препричати неко саопштење, а да се његов садржај и значење не измене. Други начин је тај што ћемо повремено убацити у разговор неки од следећих коментара – Заиста, стварно... – Своју заинтересованост за оно што други говоре можемо показати тако што ћемо затражити додатна објашњења, распитивати се за детаље...

Други корак: Подела у парове, особе А и особе Б унутар пара. Вежба активног слушања: Особа А има задатак да што подробније опише неку особу која је одиграла важну улогу у њеном животу. Особа Б има задатак да пажљиво слуша. Затим замене улоге.

Трећи корак: Разговор:

-Како сте се осећали док сте причали, а ваш пар вас је при томе пажљиво слушао?

-Како сте давали до знања да слушате?

-Да ли вам је ова вежба била лакша или тежа него вежба са претходне радионице гда је задатак био да неслушате другу особу ? Зашто?

Четврти корак: Спремност да активно слушамо није иста у свим ситуацијама – бити активан слушалац најлакше је у ситуацијама које су неутралне, у којима нисмо превише емотивно укључени. Знатно је сложеније када слушамо особу до које нам је стало и при томе се од нас очекује да јој помогнемо или пружимо подршку. Најтеже је бити пажљив, активан слушалац  када смо у конфликту, односно, у ситуацији која је обојена емоцијама а баш тада је веома важно слушати.

Подела у парове по неком од начина поделе ученика. Подела на особе А и Б. Задатак особа А је да се присете неке ситуације када су били веома изнервирани и да се уживе у то осећање љутње и беса. Особе Б треба да глуме особе која је узрок љутње. Особе А треба да оптуже особе Б за њихово понашање уносећи у напад што више емоција. Особе Б ће при том настојати да пажљиво слушају и да се при том не правдају нити бране. Вежба траје три минута. Заменити улоге.

Пети корак: Разговор:

-Шта се дешавало са вашом љутњом?  Да ли је она расла или опадала када сте уочили да вас друга страна пажљиво слуша? 

-Да ли вам је било тешко да пажљиво слушате с обзиром на оптужбе и интензитет емоција? 

-У којој мери сте успели да парафразирате оно што сте чули?

Шести корак: Када слушамо некога ми му показујемо да га поштујемо и уважавамо као личност, да смо заинтересовни за њега и за оно што нам говори, да желимо да га боље упознамо, а тиме отварамо могућност да касније будемо и само пажљиво саслушани.

Прилог: СТВАРНО ТЕ СЛУШАМ

1. ИМАМ ВРЕМЕНА ЗА ТЕБЕ: Слушалац и речима и целим телом показује да је спреман да саслуша другу особу. Траже мирну и пријатну просторију, неко од њих припреми неки од ''ритуалних реквизита''(колачи, сокови...), који сигнализирају да је слушалац спреман да одвоји неко време, наместе се тако да је обома удобно, избегавају нервозне радње(гледање на сат, лупкање ногом, запиткивање).

2. СЛУШАМ ТЕБЕ А НЕ СЕБЕ: Слушалац је отворен за оно што говори друга особа. У заграду је ставио свија очекивања и своје процене у вези са тим. Пази да му ништа важно не промакне од онога што друга страна осећа и што јој је потребно. И невербална средства служе том циљу. Добро је савладати потребу да се, у појединим фазама разговора, скаче са столице, врти главом , нервозно шетка, да се окреће глава и тело од саговорника. .. Може помоћи када се седи близу али не преблизу, када су саговорници окренути један ка другом, када онај ко слуша не шета погледом, већ га гледа у очи, климање главом повремено такође указује на то да смо присутни... Важно је обратити пажњу и на невербалну сигнализацију друге особе.

3. ДА ЛИ САМ ТЕ ДОБРО РАЗУМЕО? Комуникација може повремено да се подржи тако што ћемо показати колико нам је стало до тога да све разумемо. У ту сврху могу да послуже: запиткивање, парафразирање и сумирање.-Запиткивање – Тражимо додатне информације о томе о чему друга особа говори, али не тако често и не таквим тоном да то изгледа као пожуривање, саслушавање или проверавање нашег саговорника. Хоћемо да покажемо да пратимо и да нас то веома интересује. Питања се могу постављати и да би заиста проверили да ли смо све добро разумели, на пр: '' Да ли грешим када мислим да си ти...'' или ''Јесам ли добро разумела да ... '' Овакву заинересованост и опрез саговорник ће настојати да врати када на вас дође ред да говорите. -Парафразирање – Враћамо исту поруку и то тако да јој ништа не додамо и не одузмемо. Користимо друге речи али истог или веома сличног значења. -Сумирање – И у току разговора а и на крају, може се кратко резимирати оно што је особа рекла.

4. УВАЖАВАМ ТВОЈЕ СТАНОВИШТЕ: Добро је да активни слушалац користи ''позитиван језик'', односно, добронамерне изразе и начин гледања на ствари, са његове тачке гледишта.На пример, уместо да каже: ''Ти си нервозан'', он каже: ''Теби смета галама'', или ''Ниси приметио ову столичицу'' уместо ''Ти си стварно неспретњаковић''.