СТИЛОВИ ПОСТУПАЊА У КОНФЛИКТИМА

ЦИЉ: Циљ ове радионице је да ученици стекну бољи увид у факторе који утичу на понашање у конфликтним  ситуацијама.

ЗАДАЦИ: -кроз анализу задате ситуације уочавање димензије које одређују понашање у ситуацији сукоба;

-указивање на различите стилове поступања у ситуацији сукоба.

Материјал за рад: папири, оловке, пакпапир, маркери.

Прилог: ''Стилови поступања у конфликтима'' за сваког ученика.

 ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Читање замишљене ситуације:

''Заједно са другарицом из одељења одлучио си се да се опробате на конкурсу за кратку причу, отвореном поводом обележавања стогодишњице оснивања школе. Недељу дана сте се састајали после школе и разрађивали детаље приче. Да бисте причу предали на време ноћ уочи затварања конкурса проводите прекуцавајући различите верзије приче. Ипак сте успели да посао приведете крају и да на време предате причу. На опште изненађење, ваша прича је победила на конкурсу и са још неколико радова који су ушли у ужи избор  објављена је у школском листу. Десетак дана након школске прославе зове вас другарица и каже да је управо сазнала да је ваша прича увршћена у репертоар фестивала омладинског стваралаштва који се одржава на Палићу. Пошто је само један од аутора позван да прочита причу на књижевној вечери фестивала, ваша другарица сматра да то треба да буде она''.

Свако за себе запише своју реакцију у овој ситуацији. Пре него што почну да записују наставник уводи додатне инструкције које могу да утичу на њихову реакцију:

А. Ти си веома задовољан својим уделом у писању приче. Уосталом, идеја за заплет у причи је била твоја. Никада до сада ниси био на Палићу, а твоја другарица је велики тремарош и када се узбуди прича као ''навијена''.

Б. Твоја другарица је кандидат за ученика генерације и до сада је већ освајала награде на литерарним конкурсима, а теби и није много стало да идеш на Палић јер си тамо често одлазио као дете.

В. Твоја другарица је велики тремарош и кад се узбуди прича као ''навијена'', а теби и није много стало да идеш на Палић јер си тамо често одлазио као дете.

Г. Ти си веома задовољан својим уделом у писању приче. Уосталом, идеја за заплет у причи је твоја и никада до сада ниси био на Палићу, а твоја другарица је кандидат за ученика генерације и до сада је већ освајала награде на литерарним конкурсима.

Други корак: Подела у мање групе, упоређују своје одговоре и издвајају најучесталију врсту реакције у свакој од варијација ситуације. Наставник црта шему модела двојног уважавања:

Б	Г
В	А

                                   мало       велико    

                                    уважавање себе    

Трећи корак: Представини група извештавају о најчешћим реакцијама и то следећим редом: А, Б, В и Г варијанта ситуације.

Четврти корак: За сваку ћелију наставник издвоји типичне реакције и упореди их са моделом:

Д. Када је присутно мало уважавање друге стране, а велики значај предмета сукоба типичан стил понашања у сукобу је игра на победу.

Ђ. Уколико нам је мало стало до предмета сукоба, а много до друге стране у сукобу спремни смо да се прилагођавамо њеним захтевима.

Е. Када нам није стало и до предмета сукоба и до друге стране понашаћемо се незаинтересовано и лако ћемо пристати на било какво решење.

Ж. Уколико нам је веома стало и до предмета сукоба и до друге стране онда се налазимо у ситуацији интензивног унутрашњег конфликта и потребан нам је велики напор да ову ситуацију разрешимо.

Пети корак: Претходну конфликтну ситуацију је пратило одређено осећање( љутња, разочарење, збуњеност, неверица...) и реакција /понашање које је зависило од тога како у датој ситуацији процењујемо себе и другога, као и од тога колико нам  је важан предмет сукоба. Можемо да разликујемо четири могућа приступа које једна страна може да заузме у конфликту:

-она може да веома мало брине и о властитим и о туђим потребама;

-може да брине о властитим а занемарује туђе потребе;

-може мало водити рачуна о својим интересима а пуно о туђим;

-може да показује велику бригу о својим и о туђим потребама.

Подела прилога ''Стилови поступања у конфликтима''. Треба да наведу примере из сопственог искуства који илуструју дате стилове понашања.

Предвиђено је да се ова радионица реализује током два школска часа.

 Прилог: СТИЛОВИ ПОСТУПАЊА У КОНФЛИКТИМА

    1. Повлачење

Ако једна стана у потенцијалном конфликту не показује никакву или малу бриги да задовољи своје интересе нити брине за другу страну, та страна се по правилу неће ни упуштати у решавање конфликта и реаговаће повлачењем из конфликтне ситуације. Овај стил се сликовито може приказати корњачом, чија је девиза ''Сукоб? Какав сукоб?'' И заиста, као што се корњача у незгодној ситуацији само увуче у свој оклоп, тако и неки људи, све док је то могуће, не желе да се суоче са конфликтом и понашају се као да никакав сукоб не постоји. Стално одлагање да о конфликту отворено разговарамо и покушамо да га решимо је лоша стратегија. Од тога конфликт неће нестати или се смањити, напротив, постајаће све већи и замршенији и када букне биће га много теже решавати него на почетку. С друге стране, повлачењем је добро реаговати када је отворено конфронтирање сувише опасно и угрожавајуће, када предмет спора није много важан, када треба смирити ситуацију или када нам још треба времена да се припремимо за сукоб.

     2. Попуштање

Попустљив стил је карактеристичан за људе који у конфликту више воде рачуна о потребама друге стране него о својим властитим, којима је у контакту са другим људима најважније задржати са њима добре односе. Стога су они спремни да занемаре своје потребе да би друга страна била задовољна. Њихов амблем може бити плишани меда чија је девиза ''Како ти кажеш''. Они ће инсистирати на властитим интересима само дотле док су сигурни да тиме неће оштетити или повредити другу страну. Треба имати у виду да је бити попустљив корисно и примерено понашање када нам је однос са другом особом важнији од онога око чега смо се сукобили.

       3.   Надметање

Вођење рачуна само о својим интересима и занемаривање бриге о другој страни подстиче људе да се током решавања конфликта надмећу са другом страном. Некада се ово понашање још зове и такмичарско или компетитивно или крут стил. Као симбол може да послужи ајкула и девиза '' Биће по моме или неће бити никако''. Људи који су склони да се надмећу приликом решавања конфликта конфликт посматрају као сукоб у којем само један може бити победник а други поражен. Надметачка стратегија није нужно агресивна. Избор оваквог стила може да буде израз решености да се чврсто стане иза својих права или убеђења, али може и да значи решеност да се на рачун неког другог остваре сопствени интереси.

      4.    Решавање проблема

За овај приступ је карактеристично да се у исто време води рачуна и о властитим интересима али и о интересима друге стране у сукобу. Симбол за овај стил је делфин чија је девиза ''Мени одговара то и то. Шта је твој избор''? Стране у конфликту не гледају једни на друге као на противнике, већ као на сараднике који заједнички учествују у решавању проблема. Овакво понашање зове се још и сарадничко, кооперативно, а такође се означава и као принципијелни стил, или решавање проблема. Човек који у конфликту приступи ка решавању проблема не настоји да победи другу страну, већ жели да они заједнички изнаћу решење којим ће сви бити задовољни и нико се неће осећати пораженим као у надметању.

5.   Компромис

То је понашање у којем водимо подједнаку, али, половичну бригу и о властитој и о туђој страни. Резултат ће бити настојање да се превише не бавимо решавањем конфликта већ да прихватамо механичко решење по којем ће свака страна одустати од нечега и наћи се на средини. Обично се лисица користи као симбол за овај приступ, а њена девиза је ''Боље пола него ништа''. Мада прихватање компромисног решења не мора бити лоше, често се дешава да обе стране након тога остану са осећањем губитка, и што је још важније, пропушта се прилика да се уочи решење које би било још боље и за једну и за другу страну. Поједини аутори сматрају да компромис није посебан стил понашања, већ да је то исход који се може појавити као коначни резултат и код свих других стилова поступања у конфликту.