ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ 2

ЦИЉ: Циљ ове радионице јесте да се ученицима приближе осећања појединца кога група одбацује и да им се укаже на постојање различитих улога и начина реаговања у ситуацији када је неко одбачен.

ЗАДАЦИ: -да ученици искусе како се осећа онај који одбацује и онај који је одбачен;

-откривање активних и конструктивних приступа који би могли да примене одбачени, одбацивачи и неутрални посматрачи;

-да ученици отворено разговарају о односима, другарству...

Материјал за рад: три припремљена писма читалаца која треба умножити у два примерка, папири А4.

 ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Вежба: подела у групе по петоро, у кругу а једна особа у средини коју остали гледају, меркају, процењују, знатижељно и мирно посматрају као да му траже неку ману, окрећу јој леђа.Сви по једном да буду у средини.

Дискусија:

-Како сте се осећали када сте били у центру круга?

-Шта је било теже или непријатније: док су вас меркали или кад су вам окренули леђа?

-Како сте се осећали када сте са осталима меркали оног у центру?

-Шта вам је било теже – док сте ви били у центру круга или док сте са осталима меркали онога ко је у центру?

Други корак: Подела у групе и подела писама читалаца. Треба да замисле да су они ''стручњаци'' за односе са вршњацима и да се добро разумеју у проблеме које вршњаци имају и као саветници у редакцији једног омладинског часописа одговарају на писма читалаца.

Трећи корак: Групе извештавају о саветима које су написали и то тако што прво прочитају садржај писма па тек онда одговор. Следи разговор о томе колико су им те ситуације блиске, са каквим проблемима се они срећу у школском животу, да ли су се некада осећали одбачено...

 Прилог:

ПРВО ПИСМО ЧИТАОЦА

Драги саветниче,

Зовем се Марко, идем у први разред средње школе и врло добар сам ученик. Имам један проблем који ме дуго тишти. Групица од  неколико дечака и девојчица из мог одељења стално ме малтретира. Кад год прођу поред мене лупају ми чврге, отимају ми наочаре, а кад их лепо замолим га ми врате, они ме зезају, јуре са наочарима по учионици и већ су ми једне тако сломили. То није све. Зову ме Ћора, Зрики и слично. Ја не видим разлог за овакво њихово понашање јер сам са свима добар друг. Некима од њих сам помагао на писменом из математике. Али, ево, шта ме је навело да вам се обратим за помоћ: прошлог понедељка када сам се вратио са великог одмора наместили су ми канту за отпатке изнад врата, тако да ми је пала на главу кад сам улазио у учионицу. Сви су ми се смејали, а ја само што нисам заплакао. Али, ово није био крај малтретирања. Када сам дошао на своје место, двојица од поменуте банде су ми пришла и отела мој ранац са књигама. Почели су да се добацују са њим, чак и да га шутирају. Њима су се прикључили остали из ове групе и моја торба је летела по целој учионици а књиге су поиспадале и било их је свуда. Остали из одељења су све ово без речи посматрали и нису мрднули са места. Ја сам био потпуно немоћан. Врхунац је био кад је Марина,једна од њихових, дохватила оно што је остало од моје торбе и бацила кроз прозор. У том тренутку је ушао наставник, сви су се вратили на своја места, као да се ништа није десило. Ја сам дигао руку да се пожалим наставнику, међутим, пре него што ме је наставник угледао добио сам ћушку из клупе иза мене и претњу: ''Само пробај, видећеш шта те још чека!''Молим вас помозите ми! Шта да радим, како да изађем на крај са овим проблемом? Живот у школи ми је постао прави кошмар и само страхујем шта ће ми још урадити...

                                                                                                                                              Марко

 ДРУГО ПИСМО ЧИТАОЦА

Драги саветници,

Зовем се Никола, а зову ме Кики. Идем у први разред средње школе и врло добар сам ђак. Мој проблем је укор разредног старешине који сам добио а немам појма зашто баш ја. Све је почело тог понедељка када смо после великог одмора ортаци и ја наставили да се зезамо у учионици. Неко је видео како са ходника стиже онај туњави Марко и пошто се тог дана ништа интересантно није дешавало у школи, одлучили смо да се мало нашалимо са њим. Ставили смо празну канту за отпатке изнад врата и кад је улазио пала му је на главу. Био је ужасно смешан, са чим су се и остали сложили јер су вриштали од смеха и супер се проводили. Касније смо се мало добацивали тенис лоптицом, а у једном тренутку је лоптицу заменила нека торба са књигама. После се испоставило да је то Маркова торба. Он је ударио у дреку, само што није заплакао. Толико је био бедан да не могу да разумем да неко са 15 година може да буде такав јадник да не уме да прихвати добро зезање. На крају је Марина бацила ту чувену торбу кроз прозор. Све у свему није било ништа страшно, а после шта? Кики доби укор. Е, то је већ страшно. Прво зашто само ја кад смо се сви добро зезали, а друго зашто уопште укор? Покушао сам да причам са разредним, али он неће да разговара о томе. Шта да радим? Како да исправим целу ствар?

                                                                                                                     Кики

 ТРЕЋЕ ПИСМО ЧИТАОЦА

Драги саветници,

Зовем се Ирена и идем у први разред средње школе и одлична сам ученица. Већ неко време сам у дилеми шта је требало да учиним у једној ситуацији и молим вас да ме посаветујете. Прошлог понедељка сам се вратила са великог одмора и наставила да ћаскам са другарицом из клупе. У том се чуо неки тресак, окренуле смо се према вратима, кад тамо Марко коме је канта за отпатке пала на главу. Канта је, наиме, била тако намештена изнад врата да је пала Марку на главу када их је отворио. У први мах нисмо могле да одолимо а да се не насмејемо, али је он изгледао толико тужно да то више није било за смех. Посматрала сам шта ће даље да се деси. Групици која је све ово смислила изгледа ово није било доста. Отели су Марков ранац са књигама и почели њиме да се добацују. Књиге су испадале из торбе, Марко је био очајан, а ја, као и остали нисам знала шта треба да урадим па сам остала на свом месту и само гледала. Да ли је можда ипак требало да се умешам и пробам да зауставим ове ученике или да ништа не предузимам. С једне стране Марко је на то ионако навикао(њему се често дешавају сличне незгоде са овом групом). С друге стране сам се плашила да и ја не паднем у немилост ових ученика ако станем на Маркову страну. Шта је требало да урадим и шта ви мислите да треба чинити у сличним ситуацијама? Молим вас, одговорите ми.

                                                                                                                                       Ирена