Члан 2. Сва права се примењују на сву децу и сва деца ће бити заштићена од свих облика дискриминације. | Члан 5. Држава мора да поштује права и одговорности родитеља да обезбеде детету бригу и васпитање у складу са неговим развојним могућностима. |
Члан 6. Свако дете има право на живот и држава има обавезу да обезбеди његов опстанак и развој. | Члан 7. Свако дете има право на име и држављанство, право да зна ко су му родитељи и право на њихово старање. |
Члан 8. Држава има обавезу да штити, и уколико је неопходно, да пружи помоћ враћању идентитета детету. То се односи на име, држављанство, породичне везе. | Члан 9. Дете има право да живи са својим родитељима, осим у случају када је одвајање од родитеља у најбољем интересу детета. Дете има право на одржавање контакта са оба родитеља уколико је одвојено од једног или оба. |
Члан 10. Деца и родитељи имају право да напусте било коју земљу, укључујући и сопствену, као и да се врате у њу ради спајања породице и одржавања везе родитељ – дете. | Члан 11. Држава има обавезу да предупреди и пружа помоћ у решавању случајева отмице или невраћања деце из иностранства, било да то чине родитељи или неко друго лице. |
Члан 12. Деца имају право слободног изражавања сопственог мижљења и право да се њиховом мишљењу посвети дужна пажња у свим питањима која их се тичу. | Члан 13. Деца имају право на слободу изражавања која обухвата слободу да траже, примају и дају информације и идеје свих врста, без обзира на границе. |
Члан 14. Деца имају право на слободу мишљења, савести и вероисповести, уз одговарајуће усмеравање од стране родитеља. | Члан 15. Деца имају право на слободу удруживања и мирног окупљања. |
Члан 16. Деца имају право на заштиту од мешања у њихову приватност, породицу, дом или личну преписку, као и на заштиту од напада на њихову част и углед. | Члан 17. Деца имају право на приступ информацијама из националних и међународних извора. Држава ће подстицати медије да шире информације које су корисне за децу, а предузимати мере да их заштити од штетних информација и материјала. |
Члан 18. Родитељи имају заједничку одговорност за подизање детета и држава им у томе помаже. Држава пружа одговарајућу помоћ родитељима у одављању дужности васпитања и обезбеђује развој институција, објеката и служби за бригу о деци. | Члан 19. Држава ће заштитити децу од свих облика занемаривања и злостављања од стране родитеља или других лица и установиће одговарајуће превенције и пружања помоћи жртвама. |
Члан 20. Деца без породице имају право на посебну заштиту и на одговарајуће старање у другој породици или установи, уз уважавање њиховог културног порекла. | Члан 21. У државама које признају/дозвољавају усвојење, оно ће бити изведено у најбољем интересу детета, под надзором компетентних стручњака и са мерама заштите за дете. |
Члан 22. Деца избеглице, или она која траже избеглички статус, имају право на посебну заштиту. | Члан 23. Инвалидна и ментално заостала деца имају право на специјалну негу, васпитање и образовање, које ће им помоћи да живе пун и достојан живот уз највиши могући степен самосталности и социјалне интеграције. |
Члан 24. Сва деца имају право на највиши могући стандард здравља и здравствене заштите и рехабилитације. | Члан 25. Деца коју је држава збринула ради старања, заштите или лечења њиховог менталног или физичког здравља, имају право на редовне провере тог лечења и свих осталих услова од значаја за њихово збрињавање. |
Члан 26. Сва деца имају право на социјалну заштиту, укључујући социјално осигурање. | Члан 27. Сва деца имају право на животни стандард примерен њиховом физичком, менталном, духовном, социјалном развоју. Родитељи имају примарну одговорност за пружање адекватног животног стандарда деци, а државе имају обавезу да им у томе пруже помоћ. |
Члан 28. Деца имају право на образовање. Држава обезбеђује бесплатно и обавезно основно образовање, подстиче различите облике средњег образовања доступне свима и омогућава свима стицање високог образовања на основу способности. Дисциплина у школи се спроводи у складу са дечјим правима и људским достојанством. Државе подстичу међународну сарадњу у питањима образовања. | Члан 29. Образовање треба да буде усмерено на развој личности детета, развој обдарености и физичких способности. Деца треба да буду припремљена за активно учешће у друштвеном животу и треба да науче да поштују своју и културе других народа и група. |
Члан 30. Деца припадници мањинских група имају право на сопствену културу, језик и религију. | Члан 31. Деца имају право на одмор и рекреацију, право на игру и учешће у културним и уметничким активностима. |
Члан 32. Деца имају право на заштиту од економске експлоатације и рада који штете њиховом здрављу или ометају развој и образовање. | Члан 33. Деца имају право на заштиту од употрбе дрога и коричћења у њиховој производњи и промету. |
Члан 34. Деца имају право на заштиту од сексуалног искоришћавања и злоупотребе, укључујући проституцију и порнографију. | Члан 35. Државе имају обавезу да спрече насилно одвођење, продају или трговину децом. |
Члан 37. Ниједно дете не сме бити подвргнуто мучењу, окрутном поступку или казни, незаконитом хапшењу и лишавању слободе. Смртна казна и доживотна робија не могу се изрицати деци испод 18 година. Дете у затвору има право на правну и другу помоћ и контакт са породицом. | Члан 38. Деца испод 18 година не могу непосредно да учествују у оружаним сукобима, нити да буду регрутована у војску. Деца погођена оружаним сукобима имају право на посебну бригу и заштиту. |
Члан 39. Деца, која су била изложена оружаним сукобима, мучењу, занемаривању, злоупотреби или експлоатацији, имају право на психички и физички опоравак и социјалну реинтеграцију. | Члан 40. Деца у сукобу са законом имају право да се с њима поступа на начин који подстиче осећање достојанства и вредности и који има за циљ да им помогне да преузму конструктивну улогу у друштву. |
Пројекат “Е-Знање Ужице“ изведен је под покровитељством Министарства просвете и спорта Републикe Србијe, финансиран од стране Европске Уније, као део иновационог фонда “ВЕТ Србија“.
