Методе мерења

Mерне методе су начини коришћења мерних уређаја и принципа упоређивања мерне величине са мером.

Према начину налажења бројног податка  деле на:

-          директнa

-          индиректна

Директна мерења су она код којих се вредност мерене величине добија непосредно или поређењем са физичком величином исте природе.

Пример: 1. Мерење напона помоћу волтметра.

               2. Мерење отпорности Витстоновим мостом представља директно мерење, јер се мерена отпорност R_x пореди са познатим отпорностима R_a, R_b и R и резултат се добија из обрасца

Индиректна мерења су она код којих се бројна вредност мерене величине добија неком математичком релацијом, а мере се физичке величине другачије природе.

Пример:Мерење снаге на основу мерења напона и струје и релације

                          представља индиректно мерење.

Према начину на који се изводе мерења, методе мерења деле се на:

-          методе непосредног мерења и

-          методе поређења.

Методе поређења  су:

1. Диференцијална метода,

2. Нулта метода,

3. Метода замене и

4. Метода директног поређења. .  

При непосредном мерењу мерена величина се одређује непосредно према показивању показивача показивачког дела мерног инструмента (директно мерење струје амперметром) или поређењем са мерном јединицом( мерење дужине метром за мерење).

Диференцијална метода(метода разлике) базира се на мерном уређају који производи познату величину Xе и пореди је са непознатом величином X  и приказује разлику  ΔX.  Вредност мерене величине је збир X  = Xе +Δ X.пример: мерење учестаности .

При мерењу нултом методом мерена величина се изједначује са познатом величином, а мерни инструмент служи само за регистровање ове једнкости. Овде инструменти служе као индикатори нуле и од њих се захтева велика осетљивост. Користе се разне врсте галванометара.

У методи замене на осетљив инструмент прво се прикључи непозната величина и забележи се индикација инструмента, а онда се прикључи радни еталон који ће дати исту индиикацију осетљивог инструмента. Вредност еталона једнака је вредности мерене величине.

Метода директног поређења  користи се да би се повремено проверила тачност неког инструмента. Пример: овера амперметра кад му се редно веже амперметар еталон.

Рачун грешака

Према првој подели грешке се деле на грубе, системске и случајне.

Грубе настају због незнања или непажње онога ко мери.

Системске настају због несавршености инструмената и мерних метода. Не могу се отклањати поновним мерењима, већ само коришћењем тачнијих метода.

Случајне настају због разлога који се појављују током мерења а који се не могу предвидети. Оне се елиминишу тако што се врши више мерења и као резултат се узима средња вредност.

Према другој подели деле се на: апсолутне, релативне и процентуалне.

Апсолутна грешка Δx:

 где  су x_m – измерена вредност, а x_t   - тачна вредност. Изражава се у јединицама мерене величине, може бити позитивна и негативна.

Релативна грешка ε:

је неименован број. Често се даје у процентима, што се добија множењем са 100, па је

Процентуална грешка ε%:

Пример: Измерена вредност струје је 26А. Треба наћи апсолутну и релативну грешку уколико је тачна вредност вредност струје 25А.

Решење:

Сваки инструмент има своју класу тачности. То је број који говори колика је процентуална грешка при пуном скретању казаљке инструмента. Према класи тачности инструменти се деле на:

-                      лабораторијске: 0.05     0.1     0.2     0.5

-                      погонске:            1         1.5     2.5      5