Уводни део часа ( 5 мин.)
1. Шта је ниска ?
2. Шта је дужина ниске ?
___________________________________________________________________________________
Главни део часа :

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЦЕЛИХ БРОЈЕВА

Користи се стандардна бинарна реч од 32 бита ( 4 бајта ) према следећем формату :

Прва слева позиција ѕ служи за кодирање знака броја. Позитивни цели бројеви представљају се тако што се директно преводе у бинарни облик, а по потреби слева се додаје потребан број безначајних нула. За представљање целих негативних бројева користи се један од 4 начина за кодирање знака броја. Могу се користити и целобројни подаци са мањим или већим бројем бинарних позиција - 16 или 64 бита.

                                                        
ПРЕДСТАВЉАЊЕ БРОЈЕВА СА ФИКСНОМ ТАЧКОМ

Једна од могућности представљања бинарних бројева је подела речи у меморији на два дела са m и n позиција. У n позицији смешта се цео део броја c, а у m позицију смешта се разломљени део броја r. Позиција највеће тежине одваја се за предзнак броја. Положај бинарне тачке усваја се при
пројектовању рачунара и он је фиксан. Отуда и назив фиксна тачка. Код неких рачунара положај
тачке се може програмски дефинисати.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ  БРОЈЕВА СА ПОКРЕТНОМ ТАЧКОМ

Претходна представљања бројева имају врло ограничене опсеге бројева са којима се може радити. У многим применама се користе и врло велике и врло мале вредности за чије представљање се користи следећи формат.

Сваки реалан број R представљен у природном бројном систему са основом b може се написати у експоненцијалном облику или облику  са покретном тачком :

Величина m се назива мантиса, Е експонент, а b основа. За представљање је усвојен стандардни облик који се увек користи и који се назива нормализовани облик броја. У њему мантиса има облик 0.1bb...b, где је b елемент {0,1} тј. 1/2 < = m < 1.Ако усвојимо да основа b за представљање реалних бројева буде фиксна, тада се број R једнозначно може задати паром ( e, m ).Овај начин се назива представљање бројева са покретном тачком, при чему је e = E + 128. Број са покретном тачком представља се у рачунару тако што се 8 позиција речи од 32 бита користи за представљање експонента ( укључујући и позицију за знак експонента ). За основу се увек користи b = 2. За бројеве записане у овом формату каже се да су представљени са обичном прецизношћу. Велики број рачунара омогућава коришћење бројева са двоструком прецизношћу, који се представљају са 64 бинарне позиције ( 56 за мантису и 8 за експонент ).

ПРЕДСТАВЉАЊЕ  АЛФАНУМЕРИЧКИХ ( ЗНАКОВНИХ ) ПОДАТАКА

За представљање знаковних података користе се тзв. стандардни бинарни кодови, као ISO 7 ( ISO - International Standards Organization ), много познатији као ASCII код ( ASCII - American standard Code for Information Interchange ).
У PC рачунарима за кодирање знаковних података користи се више осмобитних кодних табела или тзв. кодних страница.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ  ЛОГИЧКИХ ПОДАТАКА

То су подаци који могу имати само две различите вредности, тзв. вредности истинитости : true (истина) и false (лаж). Ови се подаци обично користе за изражавање испуњености неког услова. Не постоји стандард за бинарно кодирање вредности true и false, али се најчешће користе кодови 000...00 за false и 111...11 за true, а број битова једнак је дужини меморијске речи рачунара.

ГРАФИЧКИ  ПОДАЦИ

Графички подаци служе за генерисање, памћење, обраду и визуелни приказ на екрану или штампање графичких објеката - слика, цртежа,графикона и дигитализованих фотографија. За памћење графичких података користе се два начина : векторска и растерска графика.
Код векторске графике слика се памти као скуп одређеног броја елементарних геометријских облика, тзв. графичких примитива, као што су полилиније, полигони, кругови, елипсе, лукови и криве линије задате посебним функцијама...
Код растерске графике слика се памти тачка по тачка у растеру - финој дводимензионалној мрежи тачака. За кодирање црно - беле слике са нијансама сиве боје користи се 256 нивоа, односно 8 битова за сваку тачку. За слике у боји за сваку од три основне боје ( RGB ) задаје се интензитет осветљења у 256 нивоа, тако да се за кодирање користе 24 бита за сваку тачку.

УПРАВЉАЧКИ ПОДАЦИ

Све наведене врсте података намењене су обради и добијању нових информација.
Поред њих, у меморији рачунара чувају се инструкције програма, бинарно кодиране на одређени начин.
Сваки бинарни кодни низ који одговара некој инструкцији представља за рачунар управљачки податак или управљачку информацију, јер се користи у управљачкој јединици рачунара за управљање извршењем одређених операција.

У бинарном бројном систему за кодирање предзнака броја користе се следећи начини :
1) директно (просто) кодирање предзнака,
2) непотпуни комплемент (комплемент највеће цифре),
3) потпуни комплемент (комплемент основе),
4) померај (помак).

Одговорити на питања:
1. Како се представљају цели бројеви ?
2. Како се представљају бројеви са фиксном тачком ?
3. Како се представљају бројеви са покретном тачком ?
4. Како се представљају знаковни и логички подаци ?
5. Како се представљају графички и управљачки подаци ?