ПОЈАМ И ВРСТЕ ШУМА          Шумови у електроници и телекомуникацијама су од много већег значаја, него шумови у свакодневном животу. Шум је сигнал који се може снимити помоћу микрофона и појачавача и приказати на екрану осцилоскопа и спектралног анализатора.          Електронски шум се може чути са звучника и он представља, обично ,случајни и непожељни сигнал који не носи корисну информацију. Шум у звучнику омета разумљивост, а бели шум на екрану деградира слику.          Шум чине, у временском домену, неправилне, неодређене, случајне флуктрације (промене) амплитуде сигнала. У фреквенцијском домену шум има конпоненте на свим учесталостима и то приближно подједнаке амплитуде.          Веома је битан однос сигнал- шум, јер при преносу сигнал слаби и на пријемној страни може да буде јако мале јачине. То не би био проблем када не би постојали шумови јер се може направити довољно јак појачавач, али ако се он прикључи повећаће се и шум.          Шумови у појачавачима потичу  из различитих извора, али се могу поделити на две основне групе: 1.       спољашњи (сметње и брујање) и унутрашњи (шумови у пасивним компонентама, шумови у активним компонентама) 2.       шумови који су неизбежни и који представљају границу осетљивости неког електронског појачавача.          Ако желимо да изградимо нискошумне аудио појачаваче, морамо водити рачуна о спољашњим шумовима. Сметње могу потицати од атмосферских пражњења (муње), рада мотора, варничења у индустрији и слично.Сметње могу бити: 1.       импулсне- потичу од варничења у индустрији или од пражњења у атмосфери. Оне могу бити толике да скроз покрију сигнал. 2.       периодичне- потичу од електростатичног или електромагнетног поља које постоји у близини аудио-уређаја .Најпознатија од ових сметњи је брујање или хук који потиче од несавршености једносмерног напона напајања аудио-уређаја.