Стакло је материјал неорганског порекла који се добија од смеше оксида силицијума ( SiO2, B2О3, Аl2О3, CаО, МgО, Nа2О, К2О, PbО...)

            Структура стакла зависи од структуре оксида силицијума (SiО2).

У чврстом стању овај оксид може да буде кристалан или аморфан, што

зависи од брзине хлађења. Кристално стање се постиже спорим

хлађењем, а аморфно брзим.  Веома је крто. Има релативно малу тврдоћу и добру чврстоћу:

 ρ=2.4-2.6 g∕cm³ ; Мала електрична и топлотна проводљивост, велика хемијска и

топлотна постојаност, висока пропустљивост светлости, мала жилавост.

-Добија се од сицилијум диоксида у виду кварцног песка (50%) оксида

других елемената: кречњака, кацинизане соли, катализатора, пуниоца и

модификатора. Ове сировине се загревају до растапања па изливају у

калупе одређеног облика или плоче.

 *Према хемијском саставу стакла се деле на:

- силикатна

- оловна

- високосиликатна

                -боросиликатна

 *Подела стакала према намени:

- обична (равно стакло : за амбалажу, боце, тегле)

- техничка (оптичка, ватроотпорна, стакло за светлосну технику, стаклена вуна и влакна)

             Питања:

             1. Како се стакла деле према намени?

            2. Које су основне сировине за производњу стакла?