Подручја рада
Претрага
61. ГОРИВА

             Гориво се састоји од : C, O, H ,N, S ,од чега су сагориви C, H, S.

У општем смислу, горива су материје које сагоревањем ослобађају топлоту. У ужем смислу, горива су материјали које сагоревамо да бисмо произвели топлоту. Осим тога, горива треба да испуне и следеће захтеве: 

      - да производе велику количину топлоте за кратко време

      - да се налазе у природи у довољним количинама 

      - да у природном стању не садржи велике количине негоривих материја 

      - да могу лако  и јефтино да се допреме до корисника 

      - да не мењају битно својства и да су безбедна током експлоатације 

      - да продукти њиховог сагоревања нису опасни по околину

  ПОДЕЛА ГОРИВА:  

Агрегатно стање

Природана горива

Прерађена горива

чврсто

Дрво, угаљ, шкриљци

Дрвени угаљ, брикети,полукокс,кокс

течно

нафта

Бензин, петролеј, дизел, мазут

гасовито

Земни гас(метан)

Гас(рафинеријски, дестилациони, генераторски

 Према начину добијања горива се деле на: природна и вештачка.

Угљеник је најважнија компонента горива јер његовим сагоревањем настаје највећи део топлоте. Угљеник је и највише заступљена компонента.

Водоник је друга по важности компонента горива јер се сагоревањем 1kg водоника ослобађа приближно 140 МЈ топлоте.

Сумпор се у гориву налази у виду гориве и негориве компоненте.Његово присуство у гориву је непожељно јер изазива корозију, а продукти сагоревања су еколошки веома штетни (киселе кише).

Кисеоник није горив елемент, већ се сагоревање одвија захваљујући њему. 

Азот се јавља у облику сложених органских једињења и има га веома мало (до 2 %) у чврстим и течним горивима, а у већој мери у произведеним гасовитим горивима.

              ТОПЛОТНА МОЋ је количина топлоте која се добија потпуним сагоревањем јединичне масе горива.Топлотна моћ се обележава словом H а изражава се у кЈ∕kg и МЈ∕kg.                   

                                                        TЕЧНА ГОРИВА 

      Oсновне предности течних горива у односу на чврста горива су:

             -висока топлотна моћ,

             -мали садржај баласта,

             -мали топлотни губици при сагоревању,

             -једноставно регулисање процеса сагоревања,

             -једноставан транспорт цевоводима.     

      Основне мане течних горива су:

             -велика запаљивост и експлозивност,

             -отровност неких горива,

             -тешко одстрањивање емулговане воде,

             -стварање електростатичког напона.                 

                                                    ПРИРОДНА ГОРИВА-НАФТА                     

            Основа свих горива је нафта.Топлотна моћ нафте је 42-43 МЈ/кг.  Састав нафте чине угљеник (83-87%), водоник (11-14%), кисеоник (0,1-1%), азот (0,05-  1,5%) и сумпор (0,1-5%). Кисеонок, азот и сумпор се најчешће налазе у везаном стању. Влаге и минералних материја има мало. Густина нафте је 820-920 кг/м3. Основну масу нафте чине три угљоводоника:     

      -парафински,опште формуле СnН2n+2,

      -нафтенски,опште формуле СnH2n и

      -ароматични,опште формуле СnH2n-6 

                                                    ДОБИЈАЊЕ НАФТЕ

            Како се нафта налази на дубини и до 5000 m, прва фаза у процесу њеног добијања је бушење . Нафта најчешће истиче из бушотине на површину под притиском, а уколико притисак или проток нису довољни, користе се пумпе или гас под притиском.

                               

                                                ГОРИВА ПРЕРАЂЕНА ИЗ НАФТЕ

 

                        Процес прераде нафте се одвија у две фазе:примарној и секундарној. После примарне  фазе добијају се:

 

      -гасовита горива,

      -бензинске фракције,

      -петролејске фракције,

      -дизел-фракције и лож-уље,

      -фракције мазива и

      -остатак (битумен).

                             У  секундарној фази одвијају се хемијски процеси:

 

      -крековање,

      -изградња угљоводоника,

      -конверзија угљоводоника,

      -уградња водоника у угљоводонике.

                                                                          БЕНЗИН 

                  Бензин се користи за покретање ото-мотора са унутрашњим сагоревањем.

Октански број представља удео изооктана у бензину.Стога бензин,који се понаша као чист изооктан,има октански број 100,а бензин који се понаша као нормални хептан има октански број 0.Одређивање октанског броја се састоји у испитивању бензина на отпорност према детонацији у специјалном једноцилиндричном мотору.Октански број није јединствена величина, већ зависи од начина одређивања.Важна карактеристика бензина је густина,која се креће у границама 720-750 кг/м3 . 

                                                     ДИЗЕЛ ГОРИВО 

                    У односу на бензин, дизел-горива имају бар две битне разлике:прва је отежани проток горива на сниженим температурама,а друга начин образовања смеше са ваздухом.Показатељ упаљивости дизел-горива је цетански број,који се одређује помоћу специјалног мотора поређењем упаљивости испитиваног горива и смеше два угљоводоника.Цетански број дефинисан као процентуални удео цетана у оној смеши са α-метилнафталином која има еквивалентну упаљивост са испитиваним горивом.Опште је правило да што је ланац угљеникових атома дужи , то је цетански број већи.Цетански број се одређује експериментално или рачунски.

У нашој земљи се производе четири врсте дизел-горива:

                           1. Веома лако , ознаке D1

                           2. Лако , D2

                           3. Средње, D3

                           4.Нискосумпорно ,  D4 

ПИТАЊА:

       1.Основне предности течних горива?

       2.Добијање нафте?

       3.Који се процеси одвијају у секундарној фази?

       4.Где се користи бензин и основне карактеристике?

       5.Шта су дизел горива и уопштено о њима? 

Идеално гориво, које би испунило наведене услове, не постоји.