Максималну економичност дефинишу два основна показатеља: трошкови рада и чист доходак, који се остварује радом машинског система. Поред економичности, главни критеријум техноекономске оптимизације су : продуктивност, рентабилност и квалитет.

Економичност( Е )

исказује економски смисао и циљ производње, а дефинише се односом произведене вредности
и минимално утрошених вредности ( Σ T ) у процесу стварања произведене вредности, тј : E= / Σ T 

Принцип економичности могуће је применити на било који процес : пројектовање, конструисање, технологија, производња...

Продуктивност рада (Р )

Дефинише се односом збира употребљених вредности у одређеном времену и суме једног елемента или више њих у истом временском интервалу.

Продуктивност се може дефинисати и као тенденција да се произведе одређена друштвено потребна количина производа( Σ Q ) при минималноим трошковима људског рада ( Σ L ) .

Р = Σ Q / Σ L

Рентабилност ( R )

Одређује коначан ефекат процеса рада производног система. Дефинише се као тенденција да се оствари максимални доходак ( D ) ,тј. да се реализује што већа новостворена вредност минимално ангажованим средствима (Σ А ) у процесу репродукције,

R = D / Σ А

Квалитет

Постаје један од најважнијих фактора конкурентске способности индустријских производа. Нова производна филозофија захтева повећање квалитета производа и истовремено снижење трошкова производње, тако да су производи све квалитетнији а јефтинији. Осигурање квалитета производа остварује се у свим фазама производног процеса, најважније су:

•  истраживање тржишта и продаје (маркетинг),
•  пројектовање, конструисање и израда технолошке документације,
•  производња ( израда делова , монтажа и др.)
•  употреба и одржавање машинског система.

Ефективност система

Дефинише се као вероватноћа да ће систем успешно ступити у дејство и затим радити без отказа,успешно се прилагођавајући условима околине у предвиђеном времену рада и под одређеним радним условима.

Поузданост

Представља вероватноћу да ће систем радити без отказа у предвиђеном времену, под одређеним радним условима околине.

 Расположивост

Представља вероватноћу да ће систем у тренутку употребе бити у стању да ступи у дејство, тј. да ће прописно да ради.

Готовост

То је карактеристика ефективности система , која одређује и његову расположивост. Може се израчунати као :

G ( t_u ) = T_ur /( T_ur + T_uo ) ( t_u ) – време за које се дефинише готовост

T_ur – укупно време које систем проведе у раду

T_uo – укупно време које систем проведе у отказу