Најважнија карактеристика струје је јачина или интезитет струје. То је скаларна величина која описује усмерено кретање електричних оптерећења кроз неку површину. I - временски константне струје i- временски променљиве струје Да бисмо одредили јачину струје , посматрамо проводник као део кола на чијим крајевима А и В влада напон UAB = VA -VB слика (1). Нека је VA VB . Под дејством електричног поља EAB слободни електрони ће се усмерено кретати од В ка А , т.ј. супротно од смера електричног поља. Количина наелектрисања која протекне кроз дати попречни пресек проводника за неко време t представља јачину струје кроз тај проводник: I = Q/t [ C/s = A ] (1) Јединица за јачину струје је АМПЕР (према француском физичару Амперу). За мање струје употребљавају се и мање јединице – милиампери. Из обрасца (1) могуће је изразити и количину електрицитета (Q) које за време t протекне кроз попречни пресек проводника са струјом I . Q = It [ As =C ] (2) Јединица за количину електрицитета КУЛОН представља количину електрицитета која протекне кроз пресек проводника са сталним струјом јачине једног ампера. Струји се приписује и одређени смер у односу на проводник: · физички смер ( стварни) представља кретање електрона супротно од смера кретања електричног поља ( од – ка + ); · усвојен смер ( технички), који је исти као смер електричног поља (од + ка - ). Ако је струја промењива у времену , важи: i = Δq/Δt где је Δq - брзина промене количине електрицитета Δt - брзина промене времена Количину струје која протекне кроз попречни пресек проводника називамо – густина струје. Део простора у коме постоји електрична струја називамо – струјно поље. Да би струјно поље што прецизније описало, уводи се појам вектора густине струје J. Његов правац дефинисан је правцем усмереног кретања електрона, а смер му је супротан од смера кретања електрона (технички смер струје). Када је струја равномерно распоређена по површини попречног пресека, интезитет вектора густине струје дефинисан је као: J = I/S [ A/m2 ] |