Што се неки проводник више загрева његови атоми више осцилују (слика 1). Атом који више осцилује представља већу препреку кретања електрона, па се на вишој температури електрони теже крећу кроз проводник.

Слика 1.

    То значи да се отпорност проводника повећава са повишењем температуре. Отпорност загрејаног отпорника  R је једнака збиру отпорности хладног отпорника R₀ и повећању отпорности због повећања температуре ΔR: 

R =R₀ + ΔR                 (1) 

      Повећање отпорности ΔR је веће ако је већа отпорност хладног отпорника R₀.

      Повећање отпорности  је такође веће ако је веће повишење температуре ΔΘ. На пример више се повећа отпорност ако се температура повиси са 20˚C на 100˚C, него са 20˚C на 21˚C. Повишење температуре ΔΘ једнако је разлици више Θ₂ и ниже Θ₁ температуре: 

ΔΘ =  Θ₂ - Θ₁                    (2)  

      Повећање отпорности ΔR зависи још од материјала од кога је отпорник направљен. Та зависност се изражава температурним коефицијентом α. Нпр. за бакар је температурни коефицијент α = 0.004. То значи да се за повећање температуре од 1˚C отпорност бакарног проводника повећа 0,004 пута. Овај коефицијент се понекад изражава у % на тај начин што се претходни коефицијент помножи са 100%.

      Повећање отпорности ΔR је према наведеној анализи сразмерно отпорности хладног отпорника R₀, повишењу температуре ΔΘ и температурном коефицијенту отпорности α:

ΔR = R₀ ΔΘ α               (3)

     Ако се израз  (3)  замени у једначини (1), добија се: 

R = R₀ + R₀ΔΘα = R₀[1+ α(Θ₂- Θ₁)]       (4) 

     Пример: Израчунати отпорност бакарног проводника који је на 20°C имао отпорност 100 Ω и којим се температура повисила на 120˚C. 

R = R₀[1+ α(Θ₂- Θ₁)] =

=100[1+ 0.004(120˚C - 20˚C)]

 =100[1+0.004·100] =100(1+0,04)=140 Ω

     Видимо да се при повишењу температуре са 20˚C на 120˚C отпорност бакарног проводника пвећала са 100 Ω на 140 Ω.