Феромагнетни материјали имају у себи елементарне магнете (диполе) који се могу усмерити у смеру магнетног поља. За њихово усмеравање је потребно дејство магнетног поља ( ставимо материјал у стално магнетно поље магнета или (соленоида).

     Када је магнетно поље слабо, мали део елементарних магнета или дипола је усмерен у смеру поља. Тада је феромагнетни материјал слабо намагнетисан. То се види на слици (1), од 0 до А. Магнетна индукција у том делу је јако мала и слабо расте. Повећањем магнетног поља усмерава се све више дипола и магнетна индукција расте, сразмерно магнетном пољу (А→В). После тачке В, већи број дипола је намагнетисн, т.ј. усмерен, а мањи је неусмерен. Са даљим повећањем магнетног поља све мањи број се усмерава (јер их је и мало преостало) и магнетна индукција све спорије расте (од В→C). Ако се магнетно поље и даље повећава, В не расте јер више нема неусмерених т.ј. ненамагнетисаних честица.

     Када се магнетни материјал више не може намагнетисати кажемо да је реч о засићењу. Магнетно засићење је стање намагнетисаног тела када су практично сви елементарни магнети (диполи) усмерени у смеру поља.

     Видели смо у претходним лекцијама да је магнетна индукција сразмерна јачини магнетног поља и та сразмерност се дефинише магнетном пропустљивошћу:

B = μ H

     0→A  μ је мало ( слабо расте В)       

     A→B μ је највећа ( В нагло повећава- главно магнећење феромагнетног материјала)

     B→Cμ се смањује ( намагнетисани сви диполи В слабо расте са пољем).