Феромагнетни материјал се обично користе као језера разних уређаја који раде неизменичним струјама, дакле нала зећи се у променљивом магнетном пољу. Отуда је од значаја посматрати тзв. динамичке криве магнећења које се добијају када се феромагнетни материјал изложи дејству променљивог магнетног поља, што је представљено на слици 1. Крива прве магнетизације, део 0 – 1, већ смо објаснили, па ћемо посматрати шта се дешава кад поље од вредности H_m опада. Смањење поља H праћено је смањивањем магнетне индукције по кривој 1 – 2. У тачки 2 спољашње поље је једнако у нули, али ииндукција у феромагнетном материјалу износи B_r. Ако сада повећамо поље у супротном смеру ка тачки 3, индукција се смањује и при вредности поља H_c  поништава се остала индукција. Даљом променом поља долази се поново у засићење – тачка 4, а променом поља у супрозном смеру цилкус се понавља: део 4 – 5 – 6 – 1. Јачина поља  H_c супротног смера, неопходна за пиоништавање заостале индукције B_r, назива се коерцитивно поље. Тиме се затвара цилкус магнетисања. Процес магнетисања феромагнетног материјала даје затворену криву која издржава зависност  B = f ( H ). Утоку магнетисања постоји стално заостајање промена магнетне индукције у језгру за променама јачине поља Н, тзе.магнетни хистерезис.На основу тога се и крива цикличног магнетисања назива хистрезисна петља.

Слика 1.

     У току магнетисања  се примењује претварање електричне енергије у топлоту, тј. феромагнетни материјал се загрева и површина хистерезисне петље  је пропроциална губицама енергије који се трасформишу у топлоту. Уска хистрезисна петља је карактеристична за ``меке`` магнетне материјале који се лако намагнетишу, али се лако и размагнетишу (језгра електромагнета, трансформатора, генатора). Широка и стрема хистрезисна петља је карактеристика ``тврдих`` магнетних материјла који имају велику реманентнт индукцију B_r  и велико коерцитивно поље, а погодни су за израду сталних магнета. На сл. 2. приказане су хистерезисне петље магнетно меких (а) и магнетно тврдих (б) материјала.

Слика 2.