Вредност ових величина су дате у каталозима и корисник их се мора придржавати, да би се добио поуздан склоп.

         Вредност маx колектора струје зависи од површине колектора. Данас се праве транзистори са врло великим дозвољеним колекторским струјама, већим од 20 до 100А.

Лавински пробој

         Постоји горња граница за величину напона на колекторском споју. У случају да је напон већи од граничног, доћи ће до пробоја споја и уништавања транзистора.

         Максимални дозвољени напон између колектора и емитора који се може довести, а да не дође до пробоја, под условом да је коло базе отваоено (I_B  = 0), означава се са BV_СВ0. Максимално дозвољени напон између колектора и емитора зависи од технолошких и геометријских карактеристика транзистора,али и од врсте кола у коме се користи. Ако напон између колектора и емитора постане већи од BV_CEmax , доћи ће до такозваног лавинског пробоја транзистора. Под дејством електричног поља које постоји на споју колектор-база носиоци електрицитета у свом кретању сударају се са слободним електронима, и том приликом се ослобађају нови носиоци, који пак изазивају нове сударе и нове носиоце. Настаје кумулативни процес, који доводи до наглог пораста колекторске струје (слика 1). Лавински пробој, познат као пробојни напон, не мора да оштети транзистор ако је струја колектора ограничена, те стога не дође до прекорачења максималне дисипације транзистора. Напон између колектора и емитора при коме настаје лавински пробој зависи од базног напона и може бити за обе врсте поларизације споја базе.

Секундарни пробојни напон

         Биполарни слојни транзистор поред уобичајеног пробојног напона имају и секундарни пробојни напон. Овај пробој се јавља на излазним карактеристикама транзистора при великим струјама колектора у виду наглог пада напона између колектора и емитора. Са падом колекторског напона долази до енормног повећања колекторске струје, а самим тим до повећања снаге дисипације. Ова снага губитака није распоређена униформно по целом споју колектора него је концетрисана на мале локалне области. У овим областима долази до брзог пораста температуре изнад прихватљиве границе. Ако се ово не спречи у веома кратком интервалу временом долази до уништења транзистора. Појава термичког пробоја много је опаснија ако густина струје у елементу није униформна на целом његовом пресеку. Тамо где је густина струје велика може доћи до локалних термичких пробоја, односно до оштећења елемената. Повећање густине носилаца у делу А може често довести до пада спољашњег напона на елементу ако је везана нека отпорност на ред са њим. Ако се ово деси, каже се да се елемент налази у области секундарног пробоја.