Подручја рада
Претрага
45. ДИЗАЈН У КОНСТРУИСАЊУ

Уводни део: 

 Феномен дизајна

 Човекова креативна делатност коју развија да би боље организовао и обликовао физички и духовни свет, назива се дизајном. Дизајн се примењује на обликовање свих употребних предмета или објеката, од оног тренутка када су први пут и настали, без обзира од кога су материјала и коју намену имају. Савременим дизајном сматра се обликовање предмета, производа и амбијента у оном тренутку када настају, односно када се , упоредо са настајањем, дизајнирају.

 Средишњи део:

 Процес дизајнирања састоји се из неколико фаза.

 Прва је - појава потребе за одређеним дизајном, односно, одређеним производом који је потребно дизајнирати. Намена и функција тог производа - део су идеје и процеса конструисања. У оквиру прве фазе врши се и истраживање тржишта.

 Друга фаза је техничка и односи се на материјално-производну област, којом се производу обезбеђује исправно функционисање. Дизајнирање као процес – састоји се и од ергономске и естетске компоненте. 

 Ергономска компонента подразумева избор најбољих решења психофизичког односа између производа и корисника.

 Естетска компонента тиче се форме производа. При дефинисању естетске компоненте постављају се одређени предуслови, али њима се не лимитира нити ограничава креативност.

 То се као квалитет посебно уочава код производа исте намене - али различитог степена креативности који је примењен у креирању тих производа.

 Естетска компонента посебно је значајна и уочљива у дизајну текстила, као и код свих производа из домена декоративног дизајна. Насупрот овој врсти дизајна, код производње комбајна, на пример, или других радних машина, декоративност није на првом месту. У овој групи - много је значајнија функционална и ергономска компонента, што не значи да у њиховом креирању треба запоставити естетску компоненту. Дизајн зато и јесте интердисциплинаран процес. Код дизајнирања занатске производње (столари, ткаље, мајстори...) - уобичајено је да мајстор сам дизајнира свој производ. Али, код дизајнирања у индустријској производњи – неопходан је заједнички рад мултидисциплинарних тимова. У ту сврху формирају се тимови дизајнера, у чијем су саставу профили разних специјалности: за истраживање тржишта, технолози, конструктори, економисти, индустријски социолози итд. 

Кључна личност у таквим тимовима је – конструктор-дизајнер. Он је у процес конструисања укључен од почетка до краја и, по правилу, доноси коначне одлуке, консултујући остале чланове тима дизајнера. Током таквих, стваралачких процеса, врло често настају и потпуно оригинални производи који се први пут појављују на тржишту, што и јесте циљ сваке производње која треба да постане економски исплатива. Оригиналност неког производа установљава се, пре свега, по његовом дизајну, примени, иновативности... 

 Дизајн и маркетинг

 Ма колико неки производ био иновативан, изузетног дизајна и ексклузиван на тржишту, то неће гарантовати његов успех на тржишту. Да би успео, мора га пратити одговарајућа маркетиншка кампања. Маркетинг је, након свеобухватног процеса дизајнирања, други изузетно важан процес за успех неког производа на тржишту. У индустријским предузећима стога се формирају посебне службе маркетинга. Њихов задатак је да, најпре, обезбеде поуздане информације о стању на тржишту, које су битне у фази пре одлучивања о освајању новог производа. Потребно је установити – шта је то што недостаје тржишту. Током ове фазе неопходан је заједнички рад тимова за дизајн и маркетинг, јер, на пример, маркетинг установљава да ли ће се неки производ боље продавати снижењем цене или побољшањем квалитета, или подизањем цене и квалитета...

 Након завршетка тог заједничког посла дизајнера и стручњака за маркетинг - посао око продаје и рекламе одређеног производа преузима служба маркетинга, онај њен део који је задужен да информација о новом, готовом производу, доспе до циљне групе потрошача.  

 Рачунар као средство визуелне презентације у индустријском дизајну

 Рад на дизајну и маркетингу вишеструко је олакшан и данас је незамислив без примене рачунара. И његовом применом - у процесу дизајнирања најпре се креће од – цртежа, односно визуелне презентације идеје дизајнера. У дизајнирању новог производа - најчешће се креће од цртежа. Тако је, на пример, у аутомобилској индустрији где тимови стручњака као иницијалну идеју и пројектни задатак добију само цртеж аутомобила који тек треба производити. Ти цртежи могу бити пиктурални (каросерија аутомобила, нпр.) и технички, са већ формираним или задатим техничким подацима. Најчешће се користе комбиновано. Такви цртежи имали су примену и пре рачунара, а тада су рађени ручно. Тада је до посебног изражаја долазила креативност дизајнера, често на граници уметничке, а појавом рачунара - креативност није изгубила. У многим сегментима је појачана, с тим да квалитет цртежа урађених на рачунару не зависи само од креативности дизајнера, него и од перформанси рачунара који се користи. Недостижна предност рачунара у односу на класичну технику цртања је – могућност 3D презентације, која код класичних цртежа не постоји.

 Рачунарски CAD-систем користи специфичне програме, као што су IDEAS, MICROCADAM Helix, Pro-ENGENEER и сл. - уз одговарајући рачунар и пратећу опрему.

 Уз овакве програме могу се конструисати флексибилни модели, чија се флексибилност огледа у могућности да се целокупни процес развоја и испитивања модела лако и брзо мења, проверава и презентује у било ком тренутку. Уз овакве програме могућ је и практично неограничен број интервенција које не захтевају враћање на почетак и поновни рад. Овакви модели се могу веома брзо и једноставно електронским путем размењивати или транспортовати.

 Применом рачунара веома лако се прелази на презентацију из 3D у 2D и обрнуто.


250.jpg

 Али, за формирање свих делова пројектне документације није довољно само познавање рада на рачунару, већ и испуњење других услова које рачунар не може понудити као решење. То су, на пример, избор угла гледања и колорита, врсте осветљења, композиција приказа, изглед пројектне документације идр. 

 Закључни део:

 1. Које су основне компоненте дизајна?

 2. Шта је основни задатак дизајнера?

 3. Зашто се формирају милтидисциплинарни тимови дизајнера?

 4. Која је улога маркетинга у фази дизајнирања новог производа?

 5. Начини дизајнирања пре примене рачунарске технологије

 6. Значај увођења рачунара у дизајнирање

 7. Који су основни дизајнерски, односно конструкторски рачунарски програми?