Подручја рада
Претрага
54.ПРАЋЕЊЕ ПОНАШАЊА МАШИНСКОГ СИСТЕМА У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ

Уводни део:

            Развој производа, производња и одржавање машинског система представљају међусобно повезане фазе укупног животног циклуса система. Квалитетан процес одржавања остварује се само ако се још у фази развоја – машински ситем оспособи за одржавање. Понашање машинског система у аксплоатацији зависи не само од пројектног решења, него и од квалитета одржавања.

            Средишњи део:

            Задатак конструктора је и да прати своју конструкцију у експлоатацији.

            Планирање одржавања машинског система почиње у првој фази развоја, па конструктор мора имати следеће информације:

            - на ком месту ће се одржавати (на лицу места, у специјализованој радионици или комбиновано),

            - која је служба одговорна за одржавање,

            - који се основни елементи подршке одржавању подразумевају на сваком нивоу (радионица,  алати,  опрема за тестирање и дијагностику, резервни делови...)

            - каква је подршка потребна да би се остварили минимални захтеви за расположивост система (нпр. – опрема за одржавање, минимални прекид рада за одржавање, време оправке исл.).

            Успешну текућу оперативност отежавају бројни проблеми који се уочавају приликом одржавања машинског система. То су:

            - неквалитетно постављање функције одржавања због недостатака у пројектовању система (неприступачност специфичних места која захтевају одржавање, отежана дијагностика исл.),

            - недостатак резервних делова или адекватних техничких података.

            Овакви проблеми настају током конструисања, због неузимања у обзир потребних карактеристика логистичке подршке.

            Одржавање је сложен функционални систем. Према жељеном циљу, постоје превентивно и корективно одржавање.

            Превентивно се састоји од активности ради спречавања настајања стања ''у отказу''.

            Корективно одржавање се примењује после настанка поремећаја у систему, да би се из стања ''отказа'' вратио у стање ''у раду''.

            Из тога произилази да постоји планирано и непланирано одржавање.

            Према изворима финансирања – постоје текуће (чишћење, подмазивање, контролни прегледи, отклањање слабих места...) и инвестиционо (велике оправке које се финансирају из амортизационих средстава) одржавање.

           

            Трошење и обнављање саставних делова машинског система

            Саставни делови машинског система троше се хабањем, корозијом и замором материјала.

            Адхезионо трошење је основни вид механичког трошења. Оно је последица контакта површина преко врхова неравнина у процесу реалног кретања и остваривања великих пририсака. Интензивно је у почетку рада машинских делова, као и у периоду покретања или заустављања.

            Да би се овај процес трошења смањио, најзначајнији утицај врши се током конструисања или избора као готове робе. Врста материјала, стање површина у додиру, термичка обрада, начин подмазивања и интензитет сила су фактори који највише утичу на интензитет адхезионог трошења материјала.

            Корозија (површинска и дубинска) је разарање материјала хемијском или електрохемијском реакцијом са околином.

            Површинска се лако уочава и постоје различите могућности заштите од ње, а дубинска је опаснија јер настаје у пукотинама и почетним напрслинама које се, поспешене корозијом, брзо шире и тако убрзавају лом.

            Замор материјала настаје услед промене величине и смера напрезања.           Статистички – око 90% ломова су – ломови услед замора, и то:

            - због грешака у материјалу - ≈ 4%

            - због неприлагођености конструкционог решења -  ≈ 11%

            - због грешака при изради -       ≈ 48% и

            - због неодговарајућих услова рада - ≈ 37%.

            Лом најчешће настаје услед грешака код заваривања, монтаже, пуштања машина у рад или термичких напрезања и дубинске корозије.

            За разлику од ломова који настају приликом статичких оптерећења, ломови услед замора обично настају без претходне деформације материјала, све док се површина пресека не смањи толико да напони достигну критичне.

 

            Стање и тенденција развоја одржавања

            Машински системи се развијају у следећим глобалним правцима:

            1) Аутоматизација

            2) Информатизација и

            3) стандардизација саставних делова система.

            Основне карактеристике развоја су:

            1) Сложеност система,

            2) Примена модула при пројектовању и

            3) Захтеви за високом погодношћу одржавања.

            Увођење NC и CNC технологија захтева нова знања за одржавање из области електронике.

            Поред  CAD, CAM, CAP и других компјутерских технологија, постоје и одговарајзће рачунарске технологије за одржавање и праћење рада машинских система (CAMTComputer Aided Maintenance).

 

            Управљање системом превентивног одржавања

            Системима се управља да би се постигао одређени циљ система, а на основу пријема, преноса, обраде и коришћења информација. Тај циљ је регулисање процеса који омогућава функционисање машинског система. Његова уређеност се повећава уз меродавне информације.

            Задатак управљања системом превентивног одржавања јесте постизање оптималног техничког стања и експлоатационе поузданости.

            Пројектом информационог система потребно је обухватити податке, носиоце информација који одређују стање техничког система, и формирати базе података, обраду података и информације, поступке анализе добијених информација и одлучивања,

            Како се ове информације користе за оперативно управљање ефективношћу процеса техничке експлоатације система, оне ће бити употребљиве тек ако њихов доток буде благовремен. Континуалним дотоком информација омогућује се њихово коришћење за прогнозирање показатеља поузданости машинског система. Исти подаци користе се и у разради техничких захтева за нову генерацију машинских система.

           

            Носиоци података и информација

            То су подлоге које у себи садрже разултате мерења релевантних информација о стању система.Број носилаца података и информација треба да буде што мањи, али довољан за укупно сагледавање стања система.

            Основни носиоци података и информација су:

            - структурна карта система (са прегледом саставних делова чије се одржавање прати, као и карактеристични подаци о њима),

            - карта понашања машинског система (са подацима ''о отказу''),

            - преглед показатеља поузданости система (по статистичким показатељима),

            - временска слика стања (са подацима о машинском систему ''у раду'' и ''у отказу'' током 24 ч.).

            Набројане информације, истовремено, служе и за прогнозу поузданости, надзор и одређивање трошкова одржавања. За делове са промењљивим интензитетом отказа корисно је одредити и статистичке расподеле.

            Основна документација у систему одржавања је база информационог система и управљачке функције одржавања и састоји се од:

            -  склопних цртежа машинског система, цртежа склопова, радионичких цртежа, шема инсталација и др;

            - технолошке документације (обухвата технолошки поступак одржавања, карта подмазивања и др.);

            - планске документације (радни налози, упутства за одржавање, картон резервних делова и др.).

            За рационално спровођење одржавања потребна су и друга документа. Један од таквих докумената је упутство за руковање и одржавање у коме се описује и начин монтаже – демонтаже саставних делова машинског система.

            На основу развијене технологије система превентивног одржавања и створеног информационог система могуће је урадити дијаграм тока информација у систему одржавања. На слици 13.1 дат је дијаграм тока информација система превентивног одржавања.