Подручја рада
Претрага
55. Пример -Праћење машинског система у експлоатацији

Уводни део:

 На слици  1 je  приказан  уздужни пресек дуваљке намењене за транспорт сумпорних гасова у технолошком процесу производње сумпорне киселине.


duvaljka2.jpg    

                                                 1.                                                               2.
 Радно коло дуваљке (1) причвршћено је за носећу плочу (2) заварену за вратило (3) које се ослања на клизна лежишта.

 Средишњи део:

 Погон се остварује електромотором преко мултипликатора (5); дуваљка ради са бројем обртаја ротора n = 4000min-1 који је спојницама (6 и 7) повезан са дуваљком и електромотором.

 У наредним разматрањима указаћемо на узроке поремећаја уравнотежености обртних маса дуваљке, праћење рада система у експлоатацији и начина отклањања неуравнотежености обртних маса дуваљке.

 Вибрације су основни показатељ стања система. На ниво вибрација дуваљке, поред неуравнотежености обртних маса утичу и динамичке појаве које настају у лежиштима, затим аеродинамичке појаве, као и преношење вибрација од погонског електромотора, спојнице и осталих спољних побуђивача. Нарочито је неповољно ако се појави резонанција између појединих хармоника побуђених на неким од наведених делова дуваљке.

 Главни узрочници повећаног нивоа вибрација дуваљке у погонским условима јесу: корозија материјала, стварање налепака на разним деловима дуваљке, као и промене у лежиштима.

 

 Утицај корозије

 Током транспорта сумпорних гасова ствара се сумпорна киселина различите концентрације, изазивајући корозију материјала. Деловањем корозије површински делови метала се нагризају. Тај процес може бити толико интензиван да у крајњем може потпуно оштетити лопатице. Истовремено, поједини делови ротора биће различито нагрижени. Тако се ремети почетна уравнотеженост обртних маса и тај поремећај биће утолико израженији уколико је процес корозије интензивнији.

 

 Утицај налепака

 Упркос филитрирању, гасови садрже честице олова, гвожђа и других нечистоћа које изазивају стварање налепака у простору између спиралног кућишта и радног кола, на завртњима између радног кола и носеће плоче, као и на вратилу дуваљке.На периодичним прегледима стања радних делова дуваљке уочавају се наравномерно формирани налепци, што за последицу, између осталог, има поремећај уравнотежености мотора.

 

 Утицај улежиштења

 Клизна лежишта су погоднија од котрљајућих због смањења шума и вибрација, што је још израженије код вратила са већим бројем обртаја. На појаву вибрација у оваквим лежиштима утиче велики број фактора: радијални зазор у лежишту, тачност израде и квалитет површине рукавца и лежишне чауре, тачност монтаже и слично.

 Ако су код новоизграђених дуваљки задовољени хидродинамички услови подмазивања у лежиштима, после одређеног периода ти услови бивају поремећени. Услед поремећаја уравнотежености ротора дуваљке знатно расту допунске динамичке силе које делују на вратило дуваљке и преносе се на лежишта.Зато у појединим временским периодима величина укупне силе која се преноси на лежишну чауру неће бити уравнотежена са хидродинамичком силом образованог уљног филма.Услед тога рукавац почиње додатно да осцилује те ће у појединим временским тренуцима бити разорен уљни филм и рукавац ће додирнути лежишну чауру. То изазива појачано хабање лежишне чауре и утиче, поред осталог, на појачане вибрације. Тај процес се наставља и појачава уколико се благовремено не интервенише све док се лежишна чаура потпуно не оштети.

 

 Контрола вибрација

 Утицај радних услова и времена експлоатације на повећање нивоа вибрација дуваљке највише се испољава преко промене уравнотежености обртних маса. То се потврђује и експериментално, мерењем вибрација на лежишту дуваљке. Обављено је вибромотором који омогућава анализу вибрација према препорукама VDI-2056.

 Измерено је да доминантна амплитуда вибрација одговара фреквенцији радног броја обртаја ротора и да износи 18 μ m. Ако се узме да се приликом повременог уравнотежења ротора постиже уравнотеженост која одговара еквивалентној амплитуди која не прелази вредност од 6 μ m, то се зависно од интензитета стварања налепака и корозије ова почетна неуравнотеженост може повећати и неколико пута.

 Може се закључити да је ради повећања ефикасности службе одржавања неопходно непрекидно контролисати ниво вибрација, односно – уводи се непрекидно контролисање нивоа вибрација. За одређивање граничног нивоа вибрација, када је потребно искључити дуваљку из погона и упозорити одржавање, користе се препоруке VDI-2056. Према њима се усваја решење да се светлосно сигналирање укључује када се достигне амплитуда вибрација 20 μ m. Ниво вибрација од 30 μ m сигнализира се звучно и дуваљка се аутоматски искључује из погона.

 На слици 2 шематски је приказано решење заштите дуваљки од превисоког нивоа вибрација (две дуваљке су у погону, а једна је резервна).

 Давач вибрација (1) причвршћује се за кућиште лежишта сваке од контролисаних дуваљки. Мерни сигнал се доводи од давача до ормара (2) у коме су смештене напојне и електронске јединице. За електронску јединице прикључене су: светслосни сигнализатори (3), звучни сигнализатори са граничним прекидачем (4) и троканални писач (5). Електронска јединица омогућује избор контролних сигнала при којима се укључују контролни прекидачи за светлосну и звучну сигнализацију, односно искључује погон. Троканални писач стално региструје промену нивоа вибрација.

 

 Закључни део:

 1. Које су информације потребне конструктору за одржавање машинског система?

 2. Шта подразумеваја превентивно, а шта корективно одржавање?

 3. Шта утиче на трошење саставних делова машинског система?

 4. Због чега долази до замора материјала делова?

 5. Шта се подразумева под информационим системом превентивног одржавања?

 6. Која се основна документација користи у систему одржавања?

 7. Праћење понашања машинског система у експлоатацији на примеру дуваљке