Заглавље на техничком цртежу је уствари таблица, већа или мања, у коју се уносе подаци о цртежу као што су: назив производа, подаци о конструктору и низ других података.Оно се састоји од основног (сл.1.25.) а по потреби и додатка за уношење додатних информација. Склопни цртеж има осим заглавља и саставницу (сл.1.26.). Саставница је додатна табела у коју се уписују сви делови у склопу без обзира на то да ли су стандардни или не.Облик и димензије прописује се стандардом JUS M.AO.041. У поједине рубрике у заглављу се уписује : 1-стање и измена, датум измене и име извршиоца; 2 и 3 –датум и име лица које је цртеж обрадио, испитало, стандардизовало и означило; 4- назив предмета; 5- фирма, односно радна организација; 6- ознака документа; 7- укупан број листова-цртежа у склопу и редни број на коме је заглавље; 8- ознака предмета; 9а- изворни документ; 9б-замена ; 17-20- наручилац, издање, корисник и ознака евентуалног дорађивача предмета. У пракси се могу срести и други облици заглавља-пр. школско 1.27. Величина саставнице зависи од броја делова у склопу.
Позициони бројаеи се уписују на склопном и монтажном цртежу.Сваки део у склопу има своју бројну ознаку-позицију која се касније уноси на саставницу и заглавље.То је број цртежа односно листа. Позициони бројеви су нешто већи од котних бројева и уписују се на завршном делу показне линије (тип В). На крају показне линије се ставља тачка на делу који се означава. |