Када се конструишу делови и склопови машинских система, осим основног захтева да радни напони не пређу критичне напоне при којим настају разарања низа делова и склопова, поставља се и захтев да имају одређену крутост, односно еластичност. 

Однос оптерећења и деформација или померања представља крутост.Бројчано изражена крутост је оптерећење које изазива деформацију једнаку јединици. 

Пример елемената који треба да имају одређену крутост јесу вратила.С обзиром на то да су вратила јако напрегнути делови и да њихови угиби, нагиби или углови увијања могу бити врло велики , сви делови на вратилима заузимају положаје који одговарају овим деформацијама.

Савијање или увијање вратила на местима чврстих веза изазива такође неравномерну расподелу притиска између главчине и вратила и између њих и делова којима се везују. 

Велика еластичност захтева се и од еластичних елемената, нпр. опруга. 

Главна превила за конструисање делова одређене крутости или еластичности заснивају се на односима деформација и напона, на геометрији делова и на својствима материјала, односно њихових модула еластичности и клизања. 

Значајно повећање крутости може се добити избором облика пресека који имају велике моменте инерције. 

Делови чији су основни облици плоче које имају мале дебљине у односу на друге мере имају мале моменте инерције пресека, а с тим и мале крутости при савијању. 

Затворени пресеци првенствено са већим површинама на већем удаљењу од пола имају знатно веће моменте инерције него неки други.