Уводни део:

Спој (веза) машинских елемената у неком машинском систему може бити нераздвојив или раздвојив.

               Средишњи део:

Нераздвојиви спојеви

То су чврсти, непокретни спојеви машинских делова који се једном спојени не могу без разарања раздвојити, обухватају: заковане, лемљене и лепљене спојеве. И спојеви цилиндричних елемената са јаким преклопом могу се сврстати у нераздвојиве спојеве,  јер приликом растављања спојених делова настаје пластична деформација површинских спојева материјала у степену који чини делове неупотребљиве за поновно спајање.

Раздвојиви спојеви

То су чврсти спојеви машинских делова који се по потреби могу раздвојити и поново спојити без оштећења делова споја. За спајање делова у раздвојиву везу користе се навојни парови, профилисане везе, клинови и чивије. Раздвојиви спојеви могу бити непокретни и покретни. Делови непокретних спојева се не померају у раду, док делови покретних спојева то могу. Навојни парови, жљебни делови и клинови могу остварити непокретну или покретну везу.

Опруге служе за еластичну везу машинских делова, на посебан начин обезбеђују покретну везу.

Закивање се примењује у посебним случајевима, нпр. у ваздухопловству за спајање лимова и профила од легура лаких метала, и то првенствено због њихове мале дебљине и веће чврстоће и сигурности.

Лемљење и лепљење се такође ређе користе за спајање машинских делова у општим машинским конструкцијама а чешће у посебним.

Закључни део:

Обновити све о раздвојивим и нераздвојивим спојевима.