УВОДНИ ДЕО:
Обновити толеранције и налегања.Величине одступања димензија многих машинских делова које нису толерисане на цртежу прописује се у виду одступања слободних мера.
         СРЕДИШЊИ ДЕО:

Табела- 1, дате вредности дозвољених одступања слободних мера за називне мере до 2000 mm. 

Табела-1.ТОЛЕРАНЦИЈЕ СЛОБОДНИХ ДУЖИНСКИХ МЕРА 

Табела- 2.  дато је дозвољено одступање углова.

Табела 2.    ТОЛЕРАНЦИЈЕ СЛОБОДНИХ МЕРА  ЗА УГЛОВЕ УПИСАНЕ У ЦРТЕЖ 

 
 УТИЦАЈ ИЗРАДЕ НА СТВАРНЕ МЕРЕ, СТВАРНЕ ЗАЗОРE И СТВАРНЕ ПРЕКЛОПЕ
              Стварна  мера се утврђује мерењем. Према томе, она садржи и грешку при мерења.
Како се у току израде услови обраде мењају,јасно је да се и стварне мере мењају. При томе је битно да се стварна мера налази између горње и доње граничне мере да би мера била добра. Ако је број истих делова довољно велики, статистички је утврђено да је процентуално већи број мера у близини средње мере тј. у близини средине толеранцијског поља, а број мера које се приближавају горњој и доњој граничној мери смањује се доста нагло-приближно по Гаусовој кривој вероватноће (слика). 

                 Треба имати у виду да радник за машином настоји да унутрашње мере буду ближе доњој, а спољашње горњој граничној мери како би шкарт био што мањи. Ово се односи на мере великог броја делова и на мере са уским толеранцијама, а да се при томе обрада изводи на конвенционалним машинама алаткама. Како се зазори, тј. преклопи остварују комбинацијама различитих основних мера, осовина и рупа, добија се највећи број налегања у близини средњег зазора( преклопа). Средњу вредност зазора( преклопа) треба узимати као основу за прорачун и анализу налегања, нарочито ако се пре склапања делови класирају.
Закључни део:
Поновити лекцију са посебним освртом на приказане табеле и Гаусову криву вероватноће.