С обзиром на намену  регулатори могу бити :

1.усконаменски -  користе се за регулацију одређених процесних величина,постоје регулатори температуре,притиска,протока,брзине,напона.

2.универзалне намене – користе се за регулацију процесних величина различите физичке природе

          Да ли за свој рад користе допунску помоћну енергију или не регулатори могу бити :

1.директног дејства – своје управљачко деловање остварују путем енергије којудобијају преко регулисане величине и немају потребу за допунском енергијом.

2. индиректрног дејства – за свој рад користе допунску енергију .

         У зависности од врсте помоћне енергије регулатори се деле на :

      1. електричне,

      2. пнеуматске,

      3. хидрауличне,

      4. комбиноване.  

         Зависно од карактера промене њиховог излазног сигнала y(t) регулатори се деле на две основне класе :

1.регулатори континуалног деловања – обезбеђују континуалну промену деловања регулатора  на процес зависно од  промене одступања регулисане величине,

2.регулатори дисконтинуалног (дискретног) деловања -  деловање регулатора се мења само у одређеним тренуцима времена, између њих дејство регулатора је  константно  (релејни,импулсни, дигитални регулатори).

           У конструктивном погледу регулатори се сврставају у две групе :

А) регулатори инструменталног типа – који се израђују у две модификације :

1. по једној модификацији - дискриминатор сигнала је у саставу регулатора,

2. по другој модификацији – дискриминатор је изван самог регулатора,изведен као посебан уређај  или се налази у  саставу неког другог уређаја.

 Б) регулатори модуларног типа – изведени су са стандардним улазом,па се  могу прикључити на сваки мерни елемент који има стандардизовани излазни сигнал.

             С обзиром на могућност промене сопственог режима рада регулатори се деле на две класе : 1.регулатори са константним ,строго утврђеним режимом рада

2.регулатори са променљивим режимом рада у току процеса регулације,овде се убрајају  : 

 -  оптимални регулатори , 

 -   адаптивни регулатори

               Континуални регулатори с обзиром на облике динамичког деловања могу бити:

1.пропорционални (P),

2.интегрални (I),

3.диференцијални (D),

4.пропорционално – интегрални (PI),

5.пропорционално – интегрално – диференцијални (PID)

                 Регулатор се у ширем смислу састоји из три основна склопа :

1. склоп за одређивање регулационог одступања ,

2. склоп за динамичку обраду и генерисање управљачког сигнала ,

3. склоп за појачавање сигнала.          

           Склоп за остваривање динамичког деловања регулатора (2) заузима централно  место у грађи регулатора.Овај склоп треба да на основу улазне,временски променљиве величине  E(t) генерише временски променљиву излазну величину U(t) по једном од променљивих закона деловања (пропорционалног,интегралног,диференцијалног,пропорционално-диференцијалног итд.).Саставњен је само од пасивних или пасивних и активних елемената.

           Склоп за појачавање излазног сигнала регулатора (3) је излазна јединица регулатора.Његова функција је појачавање величине Y(t) до оне границе која је потребна и довољна за покретање извршног органа.Излазни сигнал регулатора појачава се и  самом регулатору ,али и по потреби и у извршном елементу.

           Појачавачи управљачког сигнала по правилу су пропорционалног деловања,при чему им је вртеменска константа што мања.Зависно од конструкције регулатора изводе се као механички,хидраулички,електромеханички,електронски.              

           Склоп за динамичку обраду сигнала (2)  и  појачавач (3) међусобно су везани на ред.Динамика појачавача има великог утицаја на динамику регулатора,с тога се настоји да појачавач има што мању временску константу.

               Електронски регулатори раде на принципу повратног деливања.Састоје се од једног или више електронских појачавача- као централне јединице,и једног или више пасивних склопова у повратној вези са појачавачем.Активне компоненте су транзистори,а пасивне компоненте  отпорници  и  кондензатори

                 Карактеристике појачавача су :

-велико појачање,

-велика улчазна импеданса,

-мала излазна импеданса,

-мала временска константа,

-линеарност карактеристика у пропусном опсегу улазног сигнала,

-мала осетљивост на температурне промене.