Подручја рада
Претрага
19. Радионица

 ЛЕСТВИЦА ПАРТИЦИПАЦИЈЕ

 ЦИЉ: Циљ ове радионице је да се ученици упознају са различитим облицима учешћа деце у активностима и разумеју значај сопственог учешћа за развој.

ЗАДАЦИ: - упознавање ученика са појмом партиципације деце у активностима и са различитим облицима дечјег учешћа;

-оспособљавање ученика да препознају степен и облик дечјег учешћа у различитим активностима њиховог свакодневног живота у школи, друштву;

-разумевање значаја дечјег учешћа у акцијама и активностима;

-разумевање зависности степена партиципације од циља активности, узраста и ситуације у којој долази до дечје активности.

Материјал за рад: комплет картица ''Партиципација деце'' за сваку групу.

Прилог: ''Учешће деце'', за сваког ученика.

 ОПИС АКТИВНОСТИ

Први корак: Подела у групе и подела комплета картица. Прочитају и издвоје оне које описују неки облик стварне партиципације деце од оних у коме нема дечјег стварног укључивања.

Други корак: Представници група читају, наставник записује на табли, затим се анализира:

-Које примере таквог учешћа деце знате из вашег свакодневног искуства?

-Који од ових облика учешћа су доминантни у вашој средини, породицама, комшилуку, спортском друштву...?

-Шта поједини облици учешћа деце значе за дечје учење и развој?  Које сматрате најкориснијим за рад?

-Шта поједини облици учешћа значе са аспекта поштовања права деце и младих?

-Који од ових облика учешћа захтевају највеће ангажовање деце?

-Када је могуће остварити поједине облике учешћа деце у корист њиховог развоја?

Срепен и начин учешћа деце зависи од њиховог узраста, претходних искустава, типа и саджаја активности, односно, од целокупне активности. Облик партиципације који деци даје највеће могућности за напредак и развој је, свакако, извођење активности деце и одраслих, уз равноправан положај и заједничко одлучивање, било да је реч о иницијативи деце или иницијативи одраслих.

Картице: ПАРТИЦИПАЦИЈА ДЕЦЕ

Одрасли користе децу за промоцију неке ствари коју они сматрају важном, али не помажу деци да ту ствар разумеју. Деци није објашњено у чему и зашто учествују, који су ефекти њиховог учешћа и какву корист од тога имају.

 

Одрасли користе децу као украс у некој акцији, обично с циљем да произведу емоционалну реакцију код одраслих. Деци не објашњавају смисао онога што раде.

 

Одрасли траже од деце да јавно наступају и говоре у име својих вршњака, али без настојања да она тиме нешто науче и без стварног договарања са децом коју фоммално представљају.

 

Одрасли планирају акцију, али тако да презходно пажљиво саслушају децу, узму у обзир њихово мишљење и објасне им смисао активности у који их укључују.

 

Одрасли започињу акцију, али у њу затим бивају укључена деца и имају равноправан положај у доношењу одлука.

 

Деца започињу активност, али у њу се укључују одрасли и помажу им да обезбеде ресурсе, развију вештине, дају им подршку.

 

Деца започињу и изводе активност сама, без укључивања одраслих.

 

 

 Прилог: УЧЕШЋЕ ДЕЦЕ

 Могући су различити начини учешћа деце у заједничким пословима с одраслима. Ти начини се међусобно разликују зависно од тога ко покреће активност, да ли су и колико деца обавештена о смислу активности у којој треба да учествују, да ли добровољно учествују, да ли доносе одлуке.

Одсуство правог учешћа деце дешава се у случају манипулације, декорације и коришћења деце као квазипредставника.

Манипулација  се догађа када одрасли користе децу за промоцију неке ствари коју они сматрају важном, али не помажу деци да ту ствар разумеју. Деци није објашњено чему и зашто учествују, који су ефекти њиховог учешћа и какву корист они од тога имају. Одрасли на тај начин злоупотребљавају децу за неке своје циљеве(деца нацртају идеално дечје игралиште, одрасли прикупе предлоге, изграде игралиште, а деца не знају ништа о томе да су њихове идеје биле у функцији те акције).

Декорација се јавља када одрасли користе децу као украс, обично са циљем да произведу емоционалну реакцију код одраслих. И у овом облику учешћа деца не разумеју смисао онога што раде, нити им то неко објашњава (деца носе мајице са неком поруком, ликом, играју или певају на некој приредби, а не знају циљ тог дешавања ни ко ни зашто га организује).

Деца су улози квазипредставника када се од њих тражи да говоре на конференцијама или да јавно наступају, али без настојања да нешто стварно науче о питању о ком се говори и без стварног договарања са децом коју формално представљају.

 

Прави облици учешћа деце су они у којима деца имају могућност одлучивања.

 Одрасли покрећу – одлуке заједничке је начин учешћа деце у акцијама које су започели одрасли али тако да деца имају равноправан положај у доношењу одлука.

Деца покрећу – одлуке заједничке је облик заједничког рада деце и одраслих у коме деца укључују одрасле као помоћ у остварењу циљева. Одрасли помажу деци да обезбеде ресурсе, развију вештине, дају им подршку. Тај облик деци пружа највише могућности за учење и развој.

 Постоји и могућност да деца сама испланирају и изведу неку активност- без укључивања одраслих. Овакав ангажман могао би се сматрати активношћу са највишим степеном самосталности. Ипак, мали је број ситуација у којима је могуће да деца сасвим сама све ураде, да за то имају довољно знања, вештина и материјално техничких могућности. Могуће је замислити овакве активности мањег домета и међу вршњацима, мада се ту не ради о партиципацији у заједничким активностима са одраслима. Овакав ангажман омогућава вежбање самосталности и вештина које се користе у акцији, као и учење међу вршњацима, али мање могућности за учење нечег што је у вршњачкој групи сасвим ново.

Равноправна улога деце и одраслих у некој акцији или активности не значи да сви учесници раде исте ствари и да не постоји подела посла, већ да постоји међусобно поштовање, могућност да се чује мишљење свих и да се одлучује на основу аргумената, а не ''права старијег''.