ДЕЧИЈА И ЉУДСКА ПРАВА

ЦИЉ: Циљ ове радионице је синтеза до сада стечених знања кроз продубљивање разумевања односа људских и дечјих права, односно разумевање значаја норми и прописа у унапређењу и заштити људских/дечјих права.

ЗАДАЦИ: -уочавање веза између људских и дечјих права;

-уочавање значаја норми и прописа у унапређењу и заштити људских/дечјих права;

-подстицање разумевања механизама за заштиту и унапређење људских/дечјих права.

 ОПИС АКТИВНОСТИ

У зависности од властите процене који садржај би био кориснији за конкретну групу ученика наставник може користити неку од понуђених активности за овај час.

Прва предложена активност

Ученици су подељени у мање групе и из шешира извлаче по једну картицу права и дискутују о томе да ли је то право специфично везано само за децу, односно, да ли се то право односи и на одрасле. Након дискусије у мањим групама извештачи износе закључке. Дискусију у великој групи водити ка освешћивању потребе за издвајањем посебних права детета:

-Да ли су права детета уједно и људска права?

-Зашто је било потребно да се права детета посебно издвоје? Шта је то што је допринело таквој одлуци?

Напомена: Завршном синтезом се поново истиче да су дечја права људска права. Са становишта људских права дете је било заштићено у оквиру постојећих система права и праксе. Међутим, показало се да то није довољно па долази до уобличавања идеје о издвајању посебних права детета. Та идеја је стара око стотинак година, међутим све усвојене норме и прописи су одражавале схватање о детету као слабом, нејаком и незрелом људском бићу коме су потребна посебна нега и заштита, што само одрасли могу да обезбеде на начин који они процене као најбољи. Тек после другог светског рата долази до промене става које резултита Конвенцијом о правима детета. Њен садржај одражава схватање по којима дете није само објекат заштите већ и носилац права тј. захтева. Дете као људско биће има право на једнакост, а то право пре свега може да оствари активним учешћем у животу. Дете улази у центар збивања која се њега тичу и у њима учествује активно, изражавајући своје мишљење у складу са својим  развојним могућностима.

Друга предложена активност

Ученици су подељени у мање групе и разговарају о томе:

-како међународни документи, норме и прописи којима се регулишу људска и дечја права могу да утичу на заштиту и унапређење истих,

-шта је потребно да би се оно што је садржано у нормама/прописима остварило у стварном животу?

Извештачи из мањих група износе закључке до којих су дошли у дискусији. У зависности од тога шта је изнесено као закључак, наставник може да подстиче дискусију у великој групи следећим питањима:

-Да ли је потребно да закони једне државе буду усклађени са међународним документима?

-Да ли су закони довољни? Осим закона шта је потребно да би се унапредило стање у животу/пракси?

-Како нама ови документи могу помоћи? Да ли тиме што знамо која су права загарантована можемо и сами допринети њиховом остварењу? Како?

Напомена: Суштина завршне дискусије везана је за чињеницу да су закони /прописи/ уговори/ међународни документи неопходна основа за уређивање односа у једном друштву, али да њихова примена захтева много више. Одговорност за примену закона се дели на различите групе у друштву о којима ће више речи бити у наредним радионицама.