Користе се за пренос и расподелу електричне енергије. Конструктивни елементи проводника су:
жила,    језгро,     плашт и    омотач.

Жила је проводник са изолацијом(1), омотачем(2), и заштитним слојем за учвршћење изолације.

Проводник се израчује од бакарне или алуминијумске жице,

округлог, ужастог или секторског пресека.

Изолација се наноси непосредно на проводник.Израђује се од импрегнисаног папира, гуме, памука, свиле, а најчешће од термопластичних маса.

Према броју жила разликујемо једножилне и вишежилне проводнике. Површина жиле обојена је једном од четири боје:

а) смеђа и црна за фазне проводнике,

б) светло плава за нулу,

с) жуто зелена за уземљење.

Језгро проводника је целина од више жила.

 Жиле се упреду или поуже да би образовале целину.

Плашт је слој који се ставља на језгро. Он штити језгро од продора влаге. Израђује се од гуме, термопластичних маса и метала. Плашт од термопластичних маса користи се код проводника који су изложени великим механичким напрезањима: ваздушни водови, подводни проводници, проводници за тешке багере. Метални плашт најчешће је од олова или челика у виду трака. Челичи плашт се користи код непокретних проводника који су изложени јаким механичким напрезањима. 

 Омотач проводника је слој којим се омотава било плашт или језгро у циљу механичке заштите.