|
|
 |
|
|
|
|
Пасивна кола за регулацију боје тона (слика 1.) ,састоје се искључиво од пасивних компонената, отпорника, потенциометара и кондезатора. Њихове добре стране су мали број компонената, једноставна конструкција и ниска цена, а главни недостатак су прилично велики губитци,тј. слаби се сигнал у појачавачу. То слабљење најчешће износи око 20dB, тј. онолико колико се добија у повећању за неке тонове. 
Слика 1.
Пасивно коло за контролу ниских фреквенција (басова) има најчешће улазни сигнал Uul који чине многобројне компоненте различитих f, од 20Hz до 20kHz. Коло се састоји од два отпорника, два кондезатора и потенциометра R2 који служи за контролу басова. Промена његове вредности врши се по логаритамском закону.
Потенциометар је направљен тако да, када је клизач у средини, он дели потенциометар на два дела, 0,9R2 и 0,1R2. За отпорнике у колу важи:
R2>>R1>>R3 (1)
· Ако се клизач потенциометра постави у горњи положај (слика 2.) излазни напон је одређен следећим изразом: Uiz = (Z+ R3)Uul /(R1+Z+ R3) (2) где је : Z – импеданса која зависи од вредности потенциометра, угаоне учестаности  
а) б) Слика 2. При великим фреквенцијама може доћи до кратког споја. У овом положају слабе се више фреквенције, док се компоненте са нижом фреквенцијом пропуштају на излаз без икаквог слабљења. · Ако се клизач потенциометра постави у крајњи доњи положај (слика 3.), однос Uiz/Uul је: Uiz/Uul = R3/( R1+R3+Z) (3)
  а) б) Слика 3. При врло ниским фреквенцијама, импедансе кондензатора се занемарују, тада настаје највеће слабљење компоненти сигнала који имају ниску f. Компоненте сигнала са већом f слабе мање. Као закључак можемо рећи да ако желимо да издигнемо басове, клизач потенциометра R2 треба поставити у крајњи доњи положај, и обрнуто, за слабљење басова , клизач потенциометра треба поставити у крајњи доњи положај (слика 4.). Издизање и слабљење басова врше се за вредност:
R1/ R2= R3 /R1 = C1/C2 (4)
Слика 4. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Пројекат “Е-Знање Ужице“ изведен је под покровитељством Министарства просвете и спорта Републикe Србијe, финансиран од стране Европске Уније, као део иновационог фонда “ВЕТ Србија“.
